Raša Popov sahranjen na Novom groblju

 

"Trvrdim da mi danas u večnost ispraćamo 84-godišnje dete. Nije on podetinjio, nego je teškim i plodonosnim novinarskim i literalnim radom dorastao do tog dostojanstva", primetio je Ršumović.

 

Roditi se u Mokrinu, a baviti se pisanjem, moglo je za Rašu, prema rečima Ršumovića, značiti otežavajuću okolnost jer je u Mokrinu, godinu dana pre njega, rođen Miroslav Mika Antić, takođe omamljen jezikom, hranjen novinarskim hlebom, zainaćen da prvi pobedi sebe i pronađe svoj pesnički jezik, osposobljen maštom i lakokrilim talentom kao i Raša.

 

"Rođen na onoj strani Banata na kojoj je rođen i Dimitrije Obradović, u radoznalosti nazvan Dositej, Raša Popov se i kao novinar i kao literalni stvarlac upregao u nimalo gospodske čeze prosvetiteljske i stvaralačke, najpre narodu televizijskom otkrivajući tajne nauke, a onda mladim ljudima fonomene jezika srpskog i poezije", istakao je Ršumović.

 

On je dodao da je Popov nauku i poeziju učinio dostupnim i dostojnim običnog čoveka, svejedno mladog ili starog - "njegova ''Zadimljena istorija'' je recept za lečenje od sklerotične istorije koja se predaje u školama, a njegove ''Vilinske bajke'' obrazac, strateški literalni plan i primer kako se danas takmičiti sa Andersenom, Krilovim i braćom Grim.

 

"Ovih dana, kada se život u Evropi zasniva na gubljenju vremana, čemu se Srbija oduševljeno priklanja, prava je dragocenost da smo imali ovako plemenitu pojavu u liku i delu Raše Popova", naglasio je Ršumović.

 

Ibrajter je konstatovao da je umro "dečiji drugar", čovek nepresušnog duha, snažne volje, velikog znanja, koji je u nasleđe ostavio veliko duhovno bogatstvo i svima tokom života nudio dobrotu.

 

"Za Rašom bi se osvrtali i pozdravljali ga. ''Eno Raše...Zdravo, Rašo!... Čika Rašo!, vikala su deca. Prepoznavala su čarobnjaka i pronalazača iz ''Fora i fazona'', pripovedača iz ''Šešira bez dna'', prijatelja uz čije emisije i bajke su mnogi odrastali, a mnogi odrastaju i stasavaju. ''Dobar dan, gospodine Popov'', pozdravljali su ga stariji sa poštovanjem, prepoznajući u njemu mudraca", prisetio se Ibrajter.

 

On je podsetio da je bio širok spektar Rašinih znanja i zvanja, da je poznavao i filozofiju, istoriju, fiziku, film, sociologiju, hemiju, sport, bio živa enciklopedija.

 

"Pre desetak dana, sedeo sam pored njegove postelje i čudio sam se kako u jednoj sedoj glavi mogu da stanu tolika znanja, tolike reči, biblioteke knjiga, sva sela i gradovi, reke, planine, pustinje i okeani, ceo kosos. U tom času još je u njoj stolovao genije, mislilac, čovek nepresušnog duha i snažne volje. Pitao sam se kako u tom krhkom i isceđenom telu i sada može da stane golema, gotovo eruptivna stvaralačka energija", kazao je on. 

 

U pesmi "Hajde počni maestro", koju je napisao nakon što je čuo da je Raša Popov preminuo, pesnik Blagoje Baković kaže: Jedna zvezda više noću iznad salaša odsad nebom treperi, a zove se Raša".

 

"Po peru je Puškin, po oružju topov, po maču i sjaju jezika je Popov. Nebo siđe na zemlju da je plodi mokrinom, to se Mika i Raša sretoše nad Mokrinom. I ta tuga svečana od radosti tiša, plodi jezik srpski kao njivu kiša. Sve dok vetar huji dok žubori česma, blago tebi, Rašo, postao si pesma. Ka besmrtnom izvoru sad je tebi hoditi, imao si se rašta Rašo Popov roditi", izrekao je Baković.