In Memoriam: Radivoj Raša Popov - Čarobnjak na strani dobra

Iako je preferirao istoriju, 1952. se ipak opredelio za studije književnosti u Beogradu, a novinarsku karijeru počeo je u našem "Dnevniku". Radio je potom i u listu "Mladost", i u Radio Beogradu, bio lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu, i glavni urednik Izdavačke kuće Matica srpska, a oni stariji televizijski pretplatnici sećaju ga se i kao voditelja TV dnevnika .

– Pet nedelja sam vodio Dnevnik na televiziji – ispričao nam je kadgod čika Raša. – Ali, onda je izbila studentska revolucija s namerom da se zbaci vlast, a usput je zbačen i tadašnji voditelj TV Dnevnika Raša Popov. Iako su tokom tih pet nedelja ljudi voleli moj Dnevnik.

Neponovljiva stvaralačka ličnost

"Duboko nas je pogodila vest o odlasku sa životne scene Raše Popova”, stoji u telegramu saučešća ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića. „Zračio je i delovao blagotvornim duhom umne igre i verdrine, prožet radoznalim pogledom prema običnim i neobičnim pojavama sveta koji nas okružuje. Njegovo književno i medijsko delovanje, od slavne naučne redakcije Televizije Beograd, do brojnih književnih dela i programa namenjenih deci svih uzrasta, nosi pečat jedne neponovljive stvaralačke ličnosti”.

Te 1968. Rašin Dnevnik je gledalo jedanaest miliona ljudi. Jer, postajao je samo taj jedan jedini, Prvi dnevnik Televizije Beograd.

– Svi su me razumeli kako pričam i čitam vesti, pa i Slovenci, a danas ponekad čujem da se nekadašnji sunarodnici više ne razumeju....

Nedavno je na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu postao prvi dobitnik nagrade „Duško Radović” za najbolje delo za decu i mlade, za, nažalost, poslednji roman koji je napisao –  "Ovčarsko-kablarsku bajku"... I tog dana, dok je strpljivo čekao da mu uruče priznanje, kao da je i sam izašao iz neke bajke. Duge brade, s naočarima na nosu i šeširom na glavi, podsećao je na čarobnjaka, koji je uvek na strani dobra...

– Raša Popov bio je dragocen, neponovljiv, zagonetkar, odgonetkar, dosetkar, znalac mnogih tajni – reči su pesnika Moše Odalovića. – Na književnim putovankama - ma kud krenuli, gde god stigli - dopričao bi nam ono što nismo znali o tom kraju i tamošnjim tajnama. Što više drugovasmo, naša su neznanja bivala sve vidljivija. Posvećen detinjstvu i svetu deteta, tek s Rašom bili smo i 'neprekidna svežina' i 'čuđenje u svetu'. Svojom bajkovitom pojavom, bezazlenim licem, pa i alarmantnim glasom - očas bi se snašao međ radoznalim, krupnookim derištima, a sebi sasvim ravnopravnim. Na to su pristajali i uspevali samo bogomdani, kakav nam beše Radivoj Raša Popov. 

Objavio je čika Raša mnoštvo knjiga, među kojima su i "Dva oka" (1963), "Gvozdeni magarac" (1976), "Žabac koji ne zna da ćuti" (1987), "Trulež zglave" (1991), "Šešir bez dna" (2001), "Lažljiva usta istine" (2002), "Vozom posred ulice" (2003), "Bio sam srećni konj" (2003), "Bajke za DŽDŽI vek" (2007), "Čarobnjakov SMS" (2007), "Mali zeleni" (2009), "Mokrinski patuljci" (2013), "Usamljena princeza" (2014). Lane je dobio Nagradu za životno delo „Dositej Obradović”... 

Pored dubokog traga koji je ostavio na književnom i novinarskom planu, za cele generacije on će uvek biti Raša pronalazač iz legendarne dečije emisije „Fazoni i fore“. „Oduvek sam se”, govorio je, „divio malim glavama i uvek bih se oduševio kad sretnem inteligentne okice koje upijaju sve što im se kaže”.

– Bila je privilegija što smo delili neko vreme sa velikim pesnikom i pripovedačem čiji je intelekt nadilazio sve što smo očekivali i čemu smo se nadali – kazao je Ljubivoje Ršumović. – Raša Popov je bio velikan našeg vremena, renesansna ličnost koja je uspela da nađe prečice za komunikaciju sa decom. Jer, da biste uspešno razgovarali sa detetom, vi morate da se popnete na njegov nivo. Raši je to uspelo i ušao je u dečija srca zauvek...

Voleo je čika Raša neizmerno i decu, i Banat, i Vojvodinu...

– Kada se pomisli na Vojvodinu, uvek se mislima nametnu vojvođanska sela kao što je moj rodni Mokrin, jer jedino takvo i slična sela nisu još uvek izgubila dušu. Žao mi je samo što se moje omiljeno jelo više ne pravi u kafanama - testo s makom. Sećam se dok sam bio u vojsci u Zaječaru, da je moj kapetan bio iz Srema i kad me je prozvao i pročitao odakle sam, setno je samo rekao da „ništa ne valja kujna koja nema testo sa makom”...

Baš će nam nedostajati tvoje priče, tvoje fore i fazoni, čika Rašo...