Strane gazde očekuju kraj privatizacije i brže stečaje
Savet stranih investitora predstavio je ovogodišnje izdanje „Bele knjige” – publikacije u kojoj saopštava svoje viđenje uslova poslovanja u Srbiji. Taj dokument je
zapravo prikaz poslovne klime u Srbiji iz ugla stranih investitora, a ujedno predstavlja i platformu za dijalog s organima vlasti. Strani investitori okupljeni u toj organizaciji saglasni su u oceni da je Srbija lider u privlačenju stranih investicija, ali su izneli i zamerke koje valja otkloniti da bi se stvorili još bolji uslovi za efikasniju ekonomiju i više investicija.
Po rečima predsednice Saveta stranih investora Jane Mihajlove, za stranog investitora, i uopšte za privrednike, nema ničeg značajnijeg od predvidljivosti, što znači da poslovno okruženje treba da ima predvidljiv i jasan zakonski okvir. Da bi se to ostvarilo, Srbija mora da reši pitanje poreza za privredu, ravnopravne propise, propise o deviznom poslovanju, stečaju, kraju privatizacije i još neke oblasti u kojima trenutno ima problema.
Ministar finansija Dušan Vujović objašnjava da se priprema reforma Poreske uprave i Carine. Dodaje da država planira da sivu ekonomiju s 30-40 odsto, koliko je njen udeo u ekonomiji sada, spusti na 15 odsto. Osim toga, radi se na menjanju Zakona o naknadama. Vujović očekuje da će naredne godine biti pripremljen nacrt zakona o naknadama, a da bi njegova primen mogla krenuti početkom 2018. godine. Naknade će, kako je rekao, biti evidentirane i objedinjene, a obračun jasan.
Po oceni ministra privrede Gorana Kneževića, proces privatizacije u Srbiji, koji obuhvata i 11 velikih strateških preduzeća, biće završen do kraja mandata ove vlade. On dodaje da će do sredine narednog meseca Vlada Srbije usvojiti predlog izmena Zakona o stečaju, kao i da će se on naći na dnevnom redu Skupštine Srbije odmah posle Nove godine. Podseća na to da privatizacija traje dugo, već 20 godina, i dodaje da je ostalo još 174 firme za privatizaciju, među kojima je i 11 najdelikatnijih.
– Ključno za nas je da se završi privatizacija 11 državnih preduzeća – naveo je Knežević. – Radimo na tome i pregovaramo s inverstitorima da bismo modelom strateškog partnerstva ili nekim drugim rešili problem velikih preduzeća, poput RTB-a „Bor” i petrohemijskog kompleksa.
On najavljuje i da će u narednih 15 dana radna grupa završiti nacrt izmena Zakona o stečaju, koji će do sredine decembra biti usvojen na Vladi, a od Nove godine upućen u skupštinsku proceduru. Cilj tih izmena je da se skrati stečajni postupak i poboljša položaj Srbije na „Duing biznis” listi Svetske banke, ali i da se bolje zaštite poverioci. Kada se urade te izmene, tvrdi Knežević, stečajevi neće moći, kao sada, da traju i po deset godina.
Savet stranih investitora je kao posebnu zamerku izneo uvođenje obavezne članarine u Privrednoj komori Srbije, ističući da je zapravo reč o novom nepredvidivom nametu.
– Strani investitori imaju kulturu da ispunjavaju sve obaveze pa će plaćati i članstvo, ali taj namet nije bio predviđen i nije bilo potrebno da, pored postojećih 400 nameta, bude uveden još jedan – rekla je Jana Mihajlova.
Ministar Knežević odgovara da je bilo potrebno reformisati Privrednu komoru Srbije, ali da to nikako ne znači da su sva rešenja koja iz te reforme proizlaze dobra. Zbog toga je, kako kaže, država spremna da o primedbama na članarinu razgovara s investitorima.
LJ. Malešević
Komisija za zaštitu konkurencije napravila napredak u radu
Komisija za zaštitu konkurencije, po oceni stranih investitora, napravila je za godinu dana značajan napredak u radu, ali joj je preporučeno da omogući bolji pregled svojih aktivnosti na mesečnom nivou, a ne samo u okviru godišnjih izveštaja jer bi to obezbedilo još viši nivo transparentnosti u radu.