Kinezi i Arapi za investicije biraju Srbiju, Turci Makedoniju, Rusi BiH...

pokazalo je istraživanje Američke privredne komore o poslovnom okruženju u Srbiji. Oko 85 odsto članica Američke privredne komore, kojih je 195 i koje trenutno zapošljavaju oko 100.000 građana Srbije, trenutno je zadovoljno poslovnim okruženjem, ali mnogi smatraju da će ići nabolje.

Oko 61 odsto članica Američke privredne komore očekuje svoje širenje i rast u Srbiji, dok 50 odsto smatra da će taj rast biti praćen i većim zapošljavanjem. Polovina članica ipak nije zadovoljna poreskim reformama, predvidivošću izmena poreskih zakona i reformom parafiskalnih nameta i javnim nabavkama.

Pošto se sve države u regionu bore za strane investicije, jasno je da Srbija u toj utakmici mora uvek da ponudi nešto više da bi investitori izabrali da ulažu upravo ovde. Jer, da bi neka zemlja uspela da privuče strani kapital, mora prethodno stvoriti povoljnu investicijsku klimu kao što su stabilni uslovi privređivanja, socijalna i politička stabilnost, mogućnost uvećanja uloženog novca, razvijena infrastruktura i obezbeđene subvencije za radna mesta. Bez toga, Srbija ne može ravnopravno sa zemljama regiona učestovati u privlačenju stranih investicija. Tim pre što strane investicije ne donose samo dobit u novcu koji se u zemlju unese već i ideje i najnovije tehnike menaymenta, odnosno najsavremeniji način vođenja poslovanja, koji nam i te kako trebaju.

Srbija je poslednjih godina uspela da privuče velike strane investitore iz Kine i Saudijske Arabije i Nemačke, ali i iz SAD. Najveći investitori u Srbiji u protekloj deceniji bili su „Telenor”, „Gasprom”, „Fijat automobili”, lanac „Delez”, „Filip Moris”, „Strada–Hemofarm” i drugi. Generalno gledano, najviše ulagača došlo je iz Nemačke, zatim iz Austrije, Italije, Slovenije, Francuske, Italije, Norveške, Belgije, Grčke, SAD , Rusije i Hrvatske. Za protekle dve i po godine Srbija je kroz subvencije pomogla dolazak 35 investitora, čija je ukupna vrednost investicija 738 miliona evra. U to ime, kroz podsticaje, iz državne kase im je dodeljeno ukupno 162,1 miliona evra. Po navodima Ministarstva privrede, tim investicijama biće otvoreno ukupno 18.944 nova radna mesta u različitim regijama Srbije, i u različitim industrijama.

U Hrvatsku najviše ulažu investitori iz Austrije, Mađarske, Nemačke, Luksemburga, Francuske, Italije, Švedske. Najveći strani investitor u toj državi je mađarska „Mol grupa”. Protekle dve godine povećao se broj stranih investitora iz Turske. U BiH najviše ulažu Austrija, Hrvatska, Srbija, Slovenija, Nemačka, a poslednjih godina beleži se snažan ulazak ruskog kapitala na bosanskohercegovačko tržište. U Crnu Goru najviše ulažu Rusi, Mađari, Švajcarci, Austrijanci, Britanci, Kiprani, Turci, Arapi, Italijani. Poslednjih godina značajne strane investicije u Makedonije došle su iz Austrije i Turske, ali dosta ih je i iz SAD, Nemačke i Belgije.

Dolazak pojedinih stranih investirora u region, sudeći po ekonomiji država s ovih prostora, nije dovoljan i zbog toga se one i nadmeću u novim ponudama za nove investicije. Takve ponude moraju da prate i dobra iskustva stranih investitora koji već posluju u tim državama. Jer, jasno je da nijedan strani investitor neće doći u bilo koju državu ukoliko unapred nema razrađen plan za zaradu i ako ne pronalazi računicu koja ga tom putu vodi.

LJ. Malešević

Kad se mora...

Često i naši ekonomski stručnjaci tvrde da nije potrebno stranim investitorima davati subvencije za radna mesta, ali u trenutku kada to rade sve zemlje u regionu, Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da čini to isto, pa čak i da daje više da bi investicije stizale. No, pokazalo se da ni subvencije za radna mesta, ma kolike bile, nisu dovoljne za obezbeđivanje stranih investicija jer osim njih moraju biti ispunjeni i drugi poslovni zahtevi investitora, a oni su često za države u kojima još uvek nisu uređeni ekonomski zakoni gotovo nemoguća misija. Otud se užurbano radi na izmeni poreskih zakona, zakona o naknadama i drugim aktima koji će ubrzati proceduru i olakšati dolazak stranih investitora.