Кинези и Арапи за инвестиције бирају Србију, Турци Македонију, Руси БиХ...

показало је истраживање Америчке привредне коморе о пословном окружењу у Србији. Око 85 одсто чланица Америчке привредне коморе, којих је 195 и које тренутно запошљавају око 100.000 грађана Србије, тренутно је задовољно пословним окружењем, али многи сматрају да ће ићи набоље.

Око 61 одсто чланица Америчке привредне коморе очекује своје ширење и раст у Србији, док 50 одсто сматра да ће тај раст бити праћен и већим запошљавањем. Половина чланица ипак није задовољна пореским реформама, предвидивошћу измена пореских закона и реформом парафискалних намета и јавним набавкама.

Пошто се све државе у региону боре за стране инвестиције, јасно је да Србија у тој утакмици мора увек да понуди нешто више да би инвеститори изабрали да улажу управо овде. Јер, да би нека земља успела да привуче страни капитал, мора претходно створити повољну инвестицијску климу као што су стабилни услови привређивања, социјална и политичка стабилност, могућност увећања уложеног новца, развијена инфраструктура и обезбеђене субвенције за радна места. Без тога, Србија не може равноправно са земљама региона учестовати у привлачењу страних инвестиција. Тим пре што стране инвестиције не доносе само добит у новцу који се у земљу унесе већ и идеје и најновије технике менаyмента, односно најсавременији начин вођења пословања, који нам и те како требају.

Србија је последњих година успела да привуче велике стране инвеститоре из Кине и Саудијске Арабије и Немачке, али и из САД. Највећи инвеститори у Србији у протеклој деценији били су „Теленор”, „Гаспром”, „Фијат аутомобили”, ланац „Делез”, „Филип Морис”, „Страда–Хемофарм” и други. Генерално гледано, највише улагача дошло је из Немачке, затим из Аустрије, Италије, Словеније, Француске, Италије, Норвешке, Белгије, Грчке, САД , Русије и Хрватске. За протекле две и по године Србија је кроз субвенције помогла долазак 35 инвеститора, чија је укупна вредност инвестиција 738 милиона евра. У то име, кроз подстицаје, из државне касе им је додељено укупно 162,1 милиона евра. По наводима Министарства привреде, тим инвестицијама биће отворено укупно 18.944 нова радна места у различитим регијама Србије, и у различитим индустријама.

У Хрватску највише улажу инвеститори из Аустрије, Мађарске, Немачке, Луксембурга, Француске, Италије, Шведске. Највећи страни инвеститор у тој држави је мађарска „Мол група”. Протекле две године повећао се број страних инвеститора из Турске. У БиХ највише улажу Аустрија, Хрватска, Србија, Словенија, Немачка, а последњих година бележи се снажан улазак руског капитала на босанскохерцеговачко тржиште. У Црну Гору највише улажу Руси, Мађари, Швајцарци, Аустријанци, Британци, Кипрани, Турци, Арапи, Италијани. Последњих година значајне стране инвестиције у Македоније дошле су из Аустрије и Турске, али доста их је и из САД, Немачке и Белгије.

Долазак појединих страних инвестирора у регион, судећи по економији држава с ових простора, није довољан и због тога се оне и надмећу у новим понудама за нове инвестиције. Такве понуде морају да прате и добра искуства страних инвеститора који већ послују у тим државама. Јер, јасно је да ниједан страни инвеститор неће доћи у било коју државу уколико унапред нема разрађен план за зараду и ако не проналази рачуницу која га том путу води.

Љ. Малешевић

Кад се мора...

Често и наши економски стручњаци тврде да није потребно страним инвеститорима давати субвенције за радна места, али у тренутку када то раде све земље у региону, Србији не преостаје ништа друго него да чини то исто, па чак и да даје више да би инвестиције стизале. Но, показало се да ни субвенције за радна места, ма колике биле, нису довољне за обезбеђивање страних инвестиција јер осим њих морају бити испуњени и други пословни захтеви инвеститора, а они су често за државе у којима још увек нису уређени економски закони готово немогућа мисија. Отуд се ужурбано ради на измени пореских закона, закона о накнадама и другим актима који ће убрзати процедуру и олакшати долазак страних инвеститора.