Vode se 24 istrage protiv 89 osumnjičenih

 prošlog veka, pred pravosudnim organima Srbije predstavljaju jedan od najvažnijih koraka u procesu pomirenja, razvoja dobrosusedskih odnosa i trajnog mira u regionu bivše Jugoslavije. Efikasna suđenja za ratne zločine su, navodi se u tom aktu, i preduslov pune demokratizacije društva kroz afirmaciju vladavine prava i poštovanje principa humanitarnog prava.

Srbija će i u naredne četiri godine nastaviti da čini sve što je u njenoj moći da svi teški, masovni i sistemski vršeni ratni zločini budu istraženi, a učinioci kažnjeni u skladu s međunarodnim standardima, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost ili status učinioca i žrtve, kao i da promoviše politiku pomirenja, tolerancije, regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa.

U proteklih 12 godina nije bilo jasne strategije niti definisanih kriterijuma koji bi odredili prioritete u procesuiranju ratnih zločina. Zbog toga se dešavalo da se već ograničeni kapaciteti Tužilaštva za ratne zločine koriste za procesuiranje predmeta s lakšom krivičnopravnom posledicom, a da istovremeno nije bilo predmeta protiv visokopozicioniranih učinilaca.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je, od svog osnivanja, optužilo 175 lica. U ukupno 38 predmeta koji su do danas pravosnažno okončani, izrečena je presuda za 101 lice, od čega je 68 osuđeno, a 33 oslobođeno. Još osam prvostepenih presuda je u postupku žalbi – u tim prvostepenim presudama 17 lica je osuđeno, a 14 oslobođeno. U toku je 12 prvostepenih suđenja protiv 43 optužena. Vode se i 24 istrage protiv 89 osumnjičenih, kao i veći broj predistražnih postupaka.

U Nacrtu tog dokumenta ističe se da se u poslednjih nekoliko godina primećuje sve manji broj optužnica u predmetima ratnih zločina u odnosu na prethodni period. U izveštajima relevantnih institucija iznose se podaci da je većina optužnica u poslednje tri godine dobijena međunarodnom saradnjom pa je samim tim broj optužnica nakon istrage sprovedene u Srbiji još manji u odnosu na ukupan broj. Takođe, sve veći broj predmeta odnosi se na događaje s manjom krivičnopravnom posledicom, manjim brojem optuženih, odnosno žrtava, ili na izolovane događaje, u odnosu na ranije procesuirane predmete ratnih zločina ili predmete pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Najzad, u znatnom je porastu broj oslobađajućih presuda pred prvostepenim sudom i ukidajućih pred drugostepenim sudom.

Arhivska baza koju koristi Služba za otkrivanje ratnih zločina predstavlja, ocenjuje se u Nacrtu, solidnu osnovu za formiranje sveobuhvatne baze podataka koja bi sadržala podatke o svim masovnim ratnim zločinima izvršenim tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije. Značajan problem predstavlja činjenica da zbog nedostatka novca u poslednjih nekoliko godina nije bilo moguće odgovarajuće održavanje i unapređenje te baze, kao i dalja obuka njenih postojećih i novih korisnika.

Ne postoji ni precizna evidencija predmeta potencijalnih ratnih zločina koji se nalaze u tužilaštvima opšte nadležnosti. Dodatni problem je i nezadovoljavajući nivo regionalne saradnje po pitanju razmene informacija koje bi pomogle da se izbegne da određeni ozbiljni predmeti ratnih zločina ne budu procesuirani ni od jednog tužilaštva iz regiona.

LJ. Malešević

Samo u Srbiji najviše optuženih sunarodnika

Od 178 optuženih za ratne zločine u Srbiji, dvoje su Bošnjaci, dvoje Hrvati, 21 etnički Albanac, od kojih je 17 nedavno oslobođeno, i 153 Srba.

Sud za ratne zločine BiH do sada je potvrdio optužnice protiv 471 lica u predmetima koji se odnose na krivična dela ratnih zločina, a od toga broja 273 lica je srpske nacionalnosti, što čini 57,2 odsto od ukupnog broja optuženih, dok je broj Bošnjaka i Hrvata daleko manji – 204. Hrvatska je optužila čak 3.446 lica, od čega je 2.999 Srba optuženo u odsustvu.

Život izgubilo 130.000 ljudi

Po podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz oktobra prošle godine, u oružanim sukobima u bivšoj SFRJ život je izgubilo više od 130.000 osoba, među kojima je većina civila. Za više od 10.755 osoba se još uvek traga. Osim namernog ubijanja civila, u tim sukobima registrovani su brojni slučajevi prisilnog raseljavanja civilnog stanovništva, protivpravnog zatvaranja, mučenja, seksualnog nasilja, nečovečnog postupanja, kao i pljačke i uništavanje privrednih dobara, kulturnih i verskih objekata u velikim razmerama. Ratne zločine činile su sve zaraćene strane.