Britansko-indijska „antropološka” serija
Šta je čovek? Bertolt Breht je na ovo pitanje dao naizgled jednostavan odgovor - čovek je čovek. Rediteljka Anđelka Nikolić se u istoimenoj predstavi Narodnog pozorišta “Toša Jovanović”
potrudila da odgovori i na pitanje šta je to Breht?
“Čovek je čovek” je Brehtova komedija iz relativno rane faze njegovog rada. Preciznije, stoji na početku formiranja onoga po čemu će Breht kasnije postati poznat - jednoj vrsti socijalno i politički osvešćenog teatra. Iza svih ovih teških reči zapravo stoji scensko delo koje je napisano pitko, vrlo plastično, gotovo kao da je reč o scenariju za strip. Grupa ljudi, individua, s jedne strane imperijalističkih vojnika (radnja se dešava u Britanskoj Indiji 1925. godine), a s druge “urođenika”, doživljava isprepleteni niz događaja koji ih sve na neki način menjaju, pokazujući ono što je tema - ljudsku prirodu. Naturalizovani meštanin malog mesta, Gali Gej, lučki radnik, u centru je pažnje. Mala riba koju je odlučio da priušti za porodični ručak postaće velik zalogaj i za njega i za njegovu ženu kad se u njihov život umeša mitraljeski odred koji hitno treba da zameni jednog od svojih saboraca u “operaciji pagoda”, skrnavljenju (pljački) lokalnog hrama. Tradicionana kultura - imperijalna hunta - religija - market - sve je tu za život sa reklame! A reklame i prostor za reklame su deo ove predstave, kao deo poznate Brehtove strategije da začuđava publiku, da radnju “otuđuje”, ne bi li napravio otklon od pozorišta kao buržoaske, elitističke umetnosti koja zahteva svojevrstan pedigre.
Deluje da će upravo otklon od pedigriranosti Anđelku Nikolić odvesti u režiju spektakla. U progrgamu predstave piše “Scenario: Bertolt Breht”, a iza ovog stoji odluka da se komad, pa i predstava, proglasi za serijal! Ovo je, dakle, osvrt samo na prvu epizodu, na kraju koje je bilo i “gledaćete”. Rascepkanost radnje, nekolicina dramskih tokova - narativa - odgovaraju da se “Čovek je čovek” postavi iz više delova. Ali, u dve epizode, sa različitim terminima premijernih izvedbi, zaista je jedinstven slučaj. Tim pre što je doneo tu vrstu zainteresovanosti i iščekivanja, kao da je reč o nečemu neobično uzbudljivom.
Što se tiče pitanja sa početka teksta, na koje ne možemo definitivno odgovoriti jer nije još sve gotovo, po Brehtu su čovek svi oni bednici, vojnici, vernici, nepromenljivi jer su celi, a ne podeljeni na dobre i zle. Čovek su i svi oni ograničeni svojim položajem na koji mogu uticati da se promeni, i na bolje i na gore...
Sam Breht, kao da poručuje Ađelka Nikolić, nije tako težak i ozbiljan koliko se u teoriji o njemu nagomilalo mišljenja i stranih reči. U kontekstu komada i predstave “Čovek je čovek”, Breht je komedijant tipa Montipajtonovaca ili tvoraca Alana Forda.
Nastaviće se...
(Čitaćete: Glumac je glumac...)
Igor Burić