Британско-индијска „антрополошка” серија

потрудила да одговори и на питање шта је то Брехт?

“Човек је човек” је Брехтова комедија из релативно ране фазе његовог рада. Прецизније, стоји на почетку формирања онога по чему ће Брехт касније постати познат - једној врсти социјално и политички освешћеног театра. Иза свих ових тешких речи заправо стоји сценско дело које је написано питко, врло пластично, готово као да је реч о сценарију за стрип. Група људи, индивидуа, с једне стране империјалистичких војника (радња се дешава у Британској Индији 1925. године), а с друге “урођеника”, доживљава испреплетени низ догађаја који их све на неки начин мењају, показујући оно што је тема - људску природу. Натурализовани мештанин малог места, Гали Геј, лучки радник, у центру је пажње. Мала риба коју је одлучио да приушти за породични ручак постаће велик залогај и за њега и за његову жену кад се у њихов живот умеша митраљески одред који хитно треба да замени једног од својих сабораца у “операцији пагода”, скрнављењу (пљачки) локалног храма. Традиционана култура - империјална хунта - религија - маркет - све је ту за живот са рекламе! А рекламе и простор за рекламе су део ове представе, као део познате Брехтове стратегије да зачуђава публику, да радњу “отуђује”, не би ли направио отклон од позоришта као буржоаске, елитистичке уметности која захтева својеврстан педигре. 

Делује да ће управо отклон од педигрираности Анђелку Николић одвести у режију спектакла. У прогргаму представе пише “Сценарио: Бертолт Брехт”, а иза овог стоји одлука да се комад, па и представа, прогласи за серијал! Ово је, дакле, осврт само на прву епизоду, на крају које је било и “гледаћете”. Расцепканост радње, неколицина драмских токова - наратива - одговарају да се “Човек је човек” постави из више делова. Али, у две епизоде, са различитим терминима премијерних изведби, заиста је јединствен случај. Тим пре што је донео ту врсту заинтересованости и ишчекивања, као да је реч о нечему необично узбудљивом.

Што се тиче питања са почетка текста, на које не можемо дефинитивно одговорити јер није још све готово, по Брехту су човек сви они бедници, војници, верници, непроменљиви јер су цели, а не подељени на добре и зле. Човек су и сви они ограничени својим положајем на који могу утицати да се промени, и на боље и на горе...

Сам Брехт, као да поручује Ађелка Николић, није тако тежак и озбиљан колико се у теорији о њему нагомилало мишљења и страних речи. У контексту комада и представе “Човек је човек”, Брехт је комедијант типа Монтипајтоноваца или твораца Алана Форда.

Наставиће се...

(Читаћете: Глумац је глумац...)

Игор Бурић