Politika će kreirati kursne liste

Tu je i dolar od koga se ove godine očekuje rast jer su na samom kraju prošle godine Američke federalne rezerve podigle duplo kamatnu stopu. Ovakav početak obećava nam buran razvoj u mesecima koji dolaze. A što se tiče predviđanja njih je, po rečima dr Aleksandra Vasiljevića sa Fakulteta za pravne i poslovne sturdije, nezahvalno davati.

- U ovom trenutku politika kreira najveći deo toga. Cena nafte je na niskom nivou što se odražava na vrednost rublje, ali i valute drugih zemalja izvoznica ove sirovine. Očekujem da će evro u 2016. stagnirati baš kao i evropska privreda - kaže Vasiljević. Srbija tu ne može da učini gotovo ništa. Zato bi bilo najbolje da što više izvozimo te tako deviznim prilivom štitimo domaću valutu. To je najbolji put, sve ostale taktike su špekulativnog karaktera i kratkog daha.

Yoker za sprske privrednike je uvek bio izvoz na rusko tržište potpomognut Sporazumom o slobodnoj trgovini. Zato pad rublje ni malo ne ohrabruje. O tome šta nas čeka za “Dnevnik” govori profesor sa Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović:

– Pad vrednosti ruske nacionalne valute vidno je uticao na rentabilnost našeg izvoza na to veliko tržište – ukazuje Živanović. – Da bi uvezli našu robu potrebno je da ruski partneri nabave evre i američke dolare. Njihov kurs je permanentno rastao i stalno povećavao cenu našeg izvoza u prethodne dve godine. Tako će se i nastaviti i malo mi tu možemo da uradimo.

Što se perspektiva tiče, Živanović podseća da treba biti oprezan. Rublja je petro valuta podržana i značajnim izvozom naoružanja. Izvesno je da će SAD i OPEC i dalje držati kartelisanu i kontrolisanu ponudu, a to će dodatno slabiti rusku valutu. Negativne ekonomske efekte dodatno će produbiti nesporazumi koje ta zemlja ima sa Turskom. Tu je sužena mogućnost ekspanzije izvoza gasa i gotovo zamrznut izvoz i uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Dodatni problem donelo je usporavanje rasta kineske privrede. Tako je još jedno tržište za izvoz sirovina i energenata splasnulo.

Živanović naglašava da se ne može očekivati da uskoro dođe do promene politike u ovoj oblasti. Cena barela nafte teško da će da raste ubuduće mada će do povremenih skokova dolaziti, ali će taj rast biti umeren. Zato će restriktivne mere Centralne banke Rusije i dalje imati preventivna i kratkoročna dejstva. Preokreta neće biti, ali može doći do većeg pada realne tražnje. To rusku privredu može da gurne brzo u recesiju. Političko vojni uspesi će dovesti do povećanja prihoda, ali to neće biti dovoljno za preokret trenda.

– Očekivanja vezana za brzi oporavak rublje i podizanje izvozne tražnje nisu realna. Naši privrednici i ne treba na to da računaju i na tome da zasnivaju izvoznu strategiju. Oprezni posebno treba da budu špekulanti. Oni koji sada dok je rublja jeftina kupe veće količine tog novca očekujući oporavak i rast i enormnu zaradu, teško da će je dočekati, bar ne brzo – smatra dr Živanović.

Sagovornik „Dnevnika” naglašava da bi Srbija sa Rusijom trebalo da razvija čisto trgovinske odnose. Saradnja je poželjna i kod infrastrukturnih projekata. On podseća da je situacija vrlo slična i sa Kinom, te da tu treba voditi istu politiku. Kako sada stvari stoje juan neće još dugo biti svetska valuta. Naravno, još više od nas perspektive rublje zanimaju same Ruse. Glavni ekonomista Sberbanke Evgenij Gavrilenkov smatra da će sankcije koje su SAD uvele ostati na snazi cele ove godine. Kada su u pitanju zemlje Evropske unije, on očekuje da bi tu sredinom godine moglo doći do ublažavanja sankcija.

– Iako je uticaj sankcija očigledan, ruska privreda ipak opstaje bez veće štete. Ali ukoliko se sankcije skinu, možemo očekivati pozitivniju situaciju – objašnjava Gavrilenkov. – No, sumnjam da će i tada ruske kompanije ili banke videti značajnije promene u mogućnosti finansiranja.

Dušanka Vujošević