Sveti Jovan-treća slava po brojnosti kod Srba

Sveti Jovan smatra se zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, zemalja Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se nekoliko puta u toku godine, ali najčešće 7. januara po Julijanskom kalendaru, odnosno 20. januara po Gregorijanskom. Crkva mu je odredila ovaj datum, sledeći dan po Bogojavljenju, jer je na Bogojavljenje krstio Isusa Hrista na reci Jordanu. Tog je dana i jevanđelista i apostol Luka poželeo da prenese telo Svetog Jovana iz Sevastije, gde ga je posekao Irod, u Antiohiju, svoje rodno mesto, ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku, onu kojom je krstio Hrista.



Njegovo rođenje i službu predskazali su proroci Isaija i Malahija, kao i Arhanđel Gavrilo. Mladost je proveo u pustinji, a u tridesetoj godini počeo je da propoveda i poziva narod na pokajanje: Naročito je naglašavao da je njegovo krštenje vodom samo priprema za doček Mesije i da je Mesija koji dolazi veći od njega.



Sv. Jovan se slavi šest puta u godini: 23. septembra - dan njegovog začeća; 24. juna - rođendan; 29. avgusta - Usekovanje glave; 7. januara - dan posle krštenja Hristovog; 24. februara - spomen na prvo i drugo obretenje (pronalaženje) njegove glave; 25. maja - spomen na treće obretenje.Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana. Veruje se da on stoji na “strugi Jovanovoj”, odnosno na vratima od onoga sveta i propušta duše umrlih. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva, obavezno se kao zavet pominje Sveti Jovan, koji je zaštitnik ovog cenjenog običaja.



Sv. Jovan Krstitelj jako je poštovan u hrišćanskom svetu. U srednjem veku, njegov praznik zvali su “letnji Božić”. Jedna od najvećih hrišćanskih bazilika, ona u Damasku, posvećena je Jovanu Krstitelju.Cetinjski manastir čuva njegovu ruku. Godine 2010, na ostrvu Sveti Ivan kod Sozopola u Bugarskoj, nekadašnje Apolonije, bugarski arheolozi pronašli su deo moštiju Svetog Jovana Krstitelja, za koje se smatralo da su posle Turskog osvajanja Carigrada nepovratno izgubljene.



I. V.