Свети Јован-трећа слава по бројности код Срба
Сабор Светог Јована Крститеља једна је од најпопуларнијих слава у Србији - по бројности свечара на трећем је месту међу крсним славама код Срба, иза Светог Николе и Аранђеловдана.
Свети Јован сматра се заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, земаља Малте, Јордана и великог броја градова широм света.
Свети Јован Крститељ прославља се неколико пута у току године, али најчешће 7. јануара по Јулијанском календару, односно 20. јануара по Грегоријанском. Црква му је одредила овај датум, следећи дан по Богојављењу, јер је на Богојављење крстио Исуса Христа на реци Јордану. Тог је дана и јеванђелиста и апостол Лука пожелео да пренесе тело Светог Јована из Севастије, где га је посекао Ирод, у Антиохију, своје родно место, али је успео да измоли само Јованову руку, ону којом је крстио Христа.
Његово рођење и службу предсказали су пророци Исаија и Малахија, као и Арханђел Гаврило. Младост је провео у пустињи, а у тридесетој години почео је да проповеда и позива народ на покајање: Нарочито је наглашавао да је његово крштење водом само припрема за дочек Месије и да је Месија који долази већи од њега.
Св. Јован се слави шест пута у години: 23. септембра - дан његовог зачећа; 24. јуна - рођендан; 29. августа - Усековање главе; 7. јануара - дан после крштења Христовог; 24. фебруара - спомен на прво и друго обретење (проналажење) његове главе; 25. маја - спомен на треће обретење.Српски народ изузетно поштује Светог Јована. Верује се да он стоји на “струги Јовановој”, односно на вратима од онога света и пропушта душе умрлих. При склапању кумства и побратимства, обавезно се као завет помиње Свети Јован, који је заштитник овог цењеног обичаја.
Св. Јован Крститељ јако је поштован у хришћанском свету. У средњем веку, његов празник звали су “летњи Божић”. Једна од највећих хришћанских базилика, она у Дамаску, посвећена је Јовану Крститељу.Цетињски манастир чува његову руку. Године 2010, на острву Свети Иван код Созопола у Бугарској, некадашње Аполоније, бугарски археолози пронашли су део моштију Светог Јована Крститеља, за које се сматрало да су после Турског освајања Цариграда неповратно изгубљене.
И. В.