Bakić: Lik stvari koje dolaze

prevashodno naučne fantastike, ali i epske fantastike odnosno fantastike natprirodnog - horora ili mračne fantastike, kako pisaca koji su odavno zauzeli svoje mesto u analima žanrovskih književnosti odnosno sveukupne literature, tako i autora koji poslednjih decenija određuju pravce aktuelnog razvoja ovih žanrova.

Bakić, živahni i vrlo aktivni prozaista, pesnik, esejista i kritičar, posebnu ljubav gaji ka (naučnoj) fantastici, tj, generalno, ka žanrovskoj književnosti. Zašto?

- Literatura je priča bez kraja. I ima bezbroj lica. Ona je živa, diše, raste i razvija se. Sva njena lica su lepa mada su neka nesimetrična, sa ponekim delom fizionomije jače izraženim. Takva lica nisu svima po volji. Žanrovi su ta nesavršena lica literature, ona od kojih neki zaziru, a drugima su baš takva draga. No, odrednica „žanr“ nije kvalitativna već prigodno-ekonomska kategorija.

U slučaju naučne fantastike valja podsetiti da do pred kraj 1920-tih kao žanr nije postojala. Kao posebnu kategoriju ju je odredio Hugo Gernsbek, izdavač niza časopisa. Time je potezom hteo da privuče čitaoce i definiše vrstu sadržaja koji prodaje: svemirske akcije i pucačine (naziv je nekoliko puta menjan i doterivan). I pre njegovih „Čudesnih priča“, u petparačkim izdanjima je bilo svemirskih avantura, rame uz rame sa vesternima, gusarskim vratolomijama, fantazijama ili pričama strave i užasa. U Evropi, međutim, pisci kakvi su H. Y. Vels, Kelerman ili Haksli, i dalje su pisali o budućnosti a da nisu znali za novi žanr; njihova dela čitali su „ozbiljni“ čitaoci i kritičari i nisu ih zbog sadržine smatrali manje vrednim od socijalnih, ljubavnih, istorijskih dela. Naravno, i u Starom svetu je, u jeftinim sveskama,  bilo priča koje su se bavile budućnošću, ali zarad puke zabave. U decenijama pre i posle Drugog svetskog rata, naučna fantastika je u Zapadnom svetu proglašena paraliteraturom i gurnuta u žanrovski geto, dok u zemljama Istočnog bloka ova „segregacija“ nije postojala. Ali, ako bavljenje određenom temom nije, samo po sebi, razlog za vrednosnu diskvalifikaciju, zašto je naučna fantastika, kao i epska fantastika, fantastika natprirodnog ili horor, prokazana? Teodor Steryen ustvrdio je da devedeset odsto naučne fantastike ne vredi ništa - manje fini izvori kažu da je rekao „đubre“- ali da devedeset odsto bilo čega ne vredi ništa. I da se ni o kom žanru, kao o naučnoj fantastici, nije govorilo i procenjivalo samo na osnovu loših dela. Naučna fantastika je u SAD getoizirana i prezirana od akademskih krugova što je, kao kontrareakciju, izazvalo tvrdnje da za naučnu fantastiku ne važe vrednosni kriterijumi koji važe za ostatak književnosti jer je ona poseban slučaj, izuzetak u kome se kao kvalitet računaju neki drugi elementi (prvenstveno dobra ideja i naučna uveljivost).

Ipak, od podizanja umetnički ambicioznijeg „Novog talasa“ u drugoj polovini 1960-tih, na Zapadu se postepeno menja i stručni stav prema naučnoj fantastici i ona postaje predmet i akademskih proučavanja. No, opšti stav javnosti i dalje je bliži senzacionalističkom „palp“ pogledu, nego uvažavanju. Naravno, ni kod nas stanje nije nimalo drugačije.

A zašto „101 lice fantastike“?

- Davne 2003. godine pozvali su me tadašnji zamenik glavnog i odgovornog urednika lista „Dnevnik“ Miroslav Stajić i urednik časopisa i sajta „Astronomija“ Aleksandar Zorkić, nudeći da uzmem učešće u priređivanju stranice u „Dnevniku“ posvećene astronomiji. Moj zadatak bio bi da, u kratkim tekstovima, pišem o velikim piscima naučne fantastike. Pristao sam bez dvoumljenja, motivisan mogućnošću da, u velikom tiražu, propagiram literaturu koju volim.

Od 2003. do 2007. rubrika „Veliki pisci naučne fantastike“ je objavljivana i imala je poprilično ođeka među čitaocima. Jedan čitalac čak se žešće ljutnuo što sam, po njemu nepravedno, napisao da je veliki Artur Klark umeo da piše i besmislice. Kako je pisanje za “Dnevnik” odmicalo, bivalo je sve jasnije da se iz pukog zbira tekstova pomalja nešto što liči na leksikon odabranih autora ove književnosti/žanra, sastavljen od klasika ali i onih koji su još aktivni. Znatiželjnik će, čitajući ove tekstove, moći da se obavesti o pojedinom autoru, njegovim interesovanjima, delima i postignućima ali i o istoriji žanra, temama, ikonografiji, funkcionisanju izdavaštva... Kako god bilo, mogu reći da bi meni, da sam ovakav leksikon imao pre tridesetak godina, mnogo značio jer bi mi prištedeo mnogo truda i sačuvao me od razočarenja lošim knjigama koje sam, u svom neznanju, zalud čitao.

Đorđe Pisarev

Večno mlada

Zašto naučna fantastika?

- Fantastika je „večno mlada“, rekao je pesnik Šiler. Poštovaocima i stvaraocima daruje dečiju radost otkrivanja nepoznatog, onoga s druge strane zemaljskog horizonta ili plavog horizonta događaja. Naučna fantastika u tu širinu unosi koje zrno reda, sistema uzrok-posledica, ali to ne ukida začudnost (preimenovanu u „novum“). „Lik stvari koje dolaze“ oduvek je bio izazov za one spremne da podignu pogled sa dnevnih nužnosti.

Alternativne istorije“ su hrabri pogled iskosa na ono što se (navodno) desilo. Nalaženje vanzemaljskog života je deo odgovora na tajnu uloge Čoveka u Univerzumu. Naučna fantastika je način posmatranja sopstvenog postojanja u prostorima i vremenima, ona traži određeni mentalni sklop i životnu filozofiju.