„ROSINI GALA” VOJVOĐANSKOG SIMFONIJSKOG ORKESTRA Praznično i virtuozno

Uprave orkestara obično se okreću Štrausovim valcerima ili baletskim svitama Čajkovskog. Vojvođanski simfonijski orkestar, međutim, ponudio je publici celovečernji program uvertira, arija i dueta iz čuvenih opera majstora belkanta, Đoakina Rosinija. Ovaj italijanski operski „čarobnjak“ svetski je poznat po ariji Figara iz opere „Seviljski berber“, čak i onima koji nisu zaljubljenici u impostirane glasove na sceni. Takođe, nema onoga ko ne poznaje dinamičnu melodiju iz uvertire za operu „Vilijem Tel“. Ipak, novosadska publika imala je priliku da se temeljnije upozna sa Rosinijevim partiturama, budući da su na programu bile ne arije, već se može slobodno reći „gromade“ od numera. 

Izbor programa je, dakle, „upozorio“ na veoma zahtevne odlomke kako pevački, tako i svirački. Kao solista, nastupio je baritenor Majkl Spajers iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj šarmantni pevač izuzetnih sposobnosti i u tenorskom i u baritonskom fahu, dokazao je zbog čega se smatra jednim od najperspektivnijih pevača današnjice. Premda u prvoj ariji Otela ponešto slabiji u visinama, u kasnijim numerama bio je raspevan do granice mogućeg. Spajers je izbor numera iz opera „Seviljski berberin“, „Svraka kradljivica“ i „Elizabeta, kraljica Engleske“ izneo visoko profesionalno i, kako je koncert odmicao, očaravajuće virtuozno, uz fantastičnu dozu glumačkog talenta, pogotovo u ariji Figara u kojoj je u punom smislu reči briljirao. Krećući se u njoj čas impostiranim glasom, čas falsetom, čas suverenim baritonskim tonom, pokazao je da je majstor ne samo koncertnog muziciranja, već bez sumnje i majstor operske scene. Spajers se na kraju koncerta obratio publici na tečnom srpskom, bez ijedne gramatičke greške, izjavljujući, s ponosom, da je prve operske „korake“ izveo upravo u našoj zemlji, za koju je – kako je istakao – veoma vezan. U tom kontekstu, na bis je izveo potresnu Molitvu iz Rosinijeve opere „Mojsije i faraon“, odajući počast nastradalima u novosadskoj tragediji na Željezničkoj stanici 1. novembra. 

Kao gost koncerta, nastupila je Tara Staford Spajers. Ova umetnica prijatne sopranske boje unela je adekvatan kontrast u programsku koncepciju dodavši dozu ženstvenosti i nežnosti svojim možda ne toliko prodornim, ali veoma blistavim i sigurnim koloraturama. Konačno, treba reći nešto o Simfoničarima. Odabrane numere u programu bile su pravi izazov za pojedinačne orkestarske grupe, ali i soliste u okviru njih. Tako je violončelistkinja Kristina Tokodi zablistala na početku uvertire za „Vilijema Tela“ uz svoje kolege čeliste, a duvači očarali u Rosinijevim veoma složenim melodijskim „dijalozima“. Besprekorno su svoje deonice izveli Laura Levai Aksin, flauta, Sara Nikolić, flauta, Aleksandar Tasić, klarinet, Sanja Romić, oboa, Marija Nikolić, engleski rog, Ivan Jotić, fagot i Nikola Ćirić, horna. 

Nije uobičajeno ad personam navoditi orkestarske svirače, ali je reč o izvođačima koji imaju blistave solističke karijere, a zbog kojih ovaj orkestar i jeste među najboljima u regionu. Sve ovo ne bi bilo moguće bez sigurne ruke mladog rumunskog dirigenta Gabrijela Bebešelea koji već više koncerata vodi Vojvođanski simfonijski orkestar i to čini svaki put posvećeno, besprekorno i precizno. Svečanoj atmosferi koncerta doprinele su i video animacije Roberta Klibana, čime je uprava VSO pokazala da brine o svim aspektima scenskog nastupa ansambla. 

I. Klajn