OD OVIH 10 FAKTORA ZAVISI JAČINA MOŽDANOG UDARA Najvažniji lako možete promeniti

Naučnici su identifikovali 10 faktora načina života povezanih sa rizikom i ozbiljnošću moždanog udara. Osobe sa visokim krvnim pritiskom, atrijalnom fibrilacijom ili pušači imaju veći rizik od moždanog udara i težih ishoda, u poređenju sa ljudima bez ovih faktora rizika, pokazuje studija koja je nedavno objavljena u medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju "Neurology".

- Moždani udar može da dovede do invaliditeta ili čak smrti, ali postoji niz faktora rizika na koje ljudi mogu da utiču promenom načina života ili uzimanjem lekova - rekla je autorka studije dr Katriona Redin sa Univerziteta u Galveju u Irskoj, i član Američke akademije za neurologiju.

- Naši rezultati naglašavaju važnost upravljanja faktorima rizika za moždani udar, posebno visokim krvnim pritiskom, atrijalnom fibrilacijom i pušenjem, kako bi se sprečio teški, onesposobljavajući moždani udar - ističe dr Redin.

Šta znači težak, a šta blag do umeren moždani udar?

U studiji je učestvovalo 26.948 ljudi iz 32 zemlje, prosečne starosti od 62 godine. Od ukupnog broja učesnika, polovina je imala moždani udar. Među njima, 4.848 osoba je imalo težak, a 8.612 ljudi blagi do umereni moždani udar.

Drugu polovinu činili su ispitanici koji nikada ranije nisu imali moždani udar, i oni su upareni prema godinama i polu sa ljudima koji su imali moždani udar.

Ozbiljnost ishoda usled moždanog udara definisana je sledeći način:

Težak moždani udar je definisan kao ishod u kojem pacijent ne može da hoda ili da se brine o sebi bez pomoći do potrebe za stalnom negom do smrti.

Blagi do umereni moždani udar definisan je kao ishod u kojem pacijent nema simptome do potrebe za određenom vrstom pomoći oko lične nege, ali i dalje može da hoda bez pomoći druge osobe.

10 ključnih faktora rizika za moždani udar

Istraživači su procenili nekoliko faktora rizika od moždanog udara, uključujući:

Visok krvni pritisak (hipertenzija) - vrednosti pritiska iznad 140/90 milimetara živinog stuba (mmHg).

Atrijalna fibrilacija

Dijabetes

Visok holesterol

Pušenje

Konzumacija alkohola

Kvalitet ishrane

Fizička neaktivnost

Psihološki i socijalni stres

Višak abdominalne masti (višak masti oko stomaka - računa se odnosom između struka i kukova).

Kako faktori rizika utiču na težinu moždanog udara?

Istraživači su analizirali u kojoj meri ovi faktori rizika utiču na to da li će moždani udar da se javi kod ispitanika koji ranije nisu doživeli moždani udar, i ukoliko se javi - da li će biti težak ili umeren.

Takođe, istraživači su uporedili koliko su važni faktori rizika samo kod učesnika sa moždanim udarom, gde su osobe sa teškim moždanim udarom poređene sa onima koji su imali blagi do umereni moždani udar.

Analize pokazuju da je čak 74 odsto pacijenata sa teškim moždanim udarom imalo visok krvni pritisak, ali je sličan procenat primećen kod osoba sa blagim do umerenim moždanim udarom - 72 odsto njih je takođe imalo visok krvni pritisak.

Za atrijalnu fibrilaciju, 11 odsto ispitanika sa teškim moždanim udarom imalo je ovo stanje, u poređenju sa 9 odsto onih sa blagim do umerenim moždanim udarom. U obe grupe, 30 odsto ispitanika su bili trenutni pušači.

Od čega zavisi težina moždanog udara?

Nakon prilagođavanja faktora kao što su starost, pol i tip moždanog udara, istraživači su otkrili da osobe sa visokim krvnim pritiskom imaju 3,2 puta veću verovatnoću da će imati težak moždani udar i 2,9 puta veću verovatnoću da će imati blagi do umereni moždani udar, u odnosu na osobe bez visokog krvnog pritiska.

Takođe su otkrili da pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom imaju 4,7 puta veći rizik da će imati teški moždani udar i 3,6 puta veći rizik za nastanak blagog do umerenog moždanog udara, od ljudi bez atrijalne fibrilacije.

Istraživači su otkrili da ljudi koji puše imaju 1,9 puta veći rizik da dobiju teški moždani udar i 1,7 puta veću verovatnoću da će imati blagi do umereni moždani udar, u odnosu na nepušače.

Kontrola krvnog pritiska ključna u prevenciji šloga

Istraživači su otkrili da je upravljanje ovim faktorima rizika, posebno visokim krvnim pritiskom, ključno u prevenciji teških oblika moždanih udara.

- Naši nalazi naglašavaju važnost kontrole visokog krvnog pritiska, koji je globalno najvažniji faktor rizika za moždani udar koji može da se promeni. Ovo je posebno relevantno za zemlje sa nižim i srednjim prihodima koje imaju brzi porast stope visokog krvnog pritiska i moždanog udara u mlađim godinama - istakla je dr Redin.

Rak i bolesti pluća takođe doprinose težini šloga

Autori napominju da je ograničenje studije bilo to što nisu analizirani svi faktori koji mogu da doprinesu težini moždanog udara nisu izmereni.

Na primer, pušenje je povezano sa faktorima kao što su rak i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), koji takođe mogu da povećaju rizik od težeg moždanog udara, prenosi "SciTechDaily".

Vreme najvažniji faktor

Šlog i dalje predstavlja jedan od najčešćih uzroka smrti, kako u svetu, tako i u Srbiji. Lekari kažu da, ukoliko se pacijent javi u prvih 90 minuta - šanse za dobar klinički ishod su kod svakog četvrtog pacijenta dobre. Međutim, već posle tri sata, tek svaki sedmi pacijent ima šansu za dobar klinički ishod nakon moždanog udara, piše Blic/Zdravlje.