EVO ZAŠTO JE DOBRO JESTI KESTENJE Sezona je uveliko počela, nemojte propustiti priliku da pomognete svom zdravlju
Kestenje koje se peče na otvorenoj vatri zvuči kao savršen prizor iz prazničnih filmova, ali mnogi se pitaju da li ih vredi pripremati i jesu li dovoljno ukusni i hranjivi da opravdaju sav trud.
Nutritivno gledano, kestenje se prilično razlikuju od drugih orašastih plodova, poput badema ili oraha. Imaju manje kalorija i masti, ali su ipak bogati antioksidansima i mineralima.
Prema tome, cenjeni su zbog svoje svestranosti u kuhinji.
„Mogu da se koriste u slatkim i slanim jelima ili da se jednostavno jedu sami“, objašnjava dijetetičarka Barbara Kamp.
„Za razliku od drugih orašastih plodova, kestenje ima puno više vode i vrlo malo masti“, kaže Liz Aplegejt s Kalifornijskog univerziteta u Davosu.
S obzirom na to, kestenje ima i manji udeo proteina.
Kestenje je većinom sastavljeno od ugljenih hidrata. Budući da ugljeni hidrati imaju manje kalorija po gramu od masti (4 kalorije naspram 9 kalorija), kestenje je daleko manje kalorično u poređenju s drugim orašastim plodovima.
Pola šoljice kestenja ima samo 175 kalorija, dok recimo pola šoljice badema sadrži čak 414 kalorija.
Bogati su i antioksidansima
Nedostatak masnoća u kestenju znači da ne pružaju iste kardiovaskularne koristi kao drugi orašasti plodovi, poput visokog udela polinezasićenih i mononezasićenih masti, koje su zdrave za srce.
Ipak, nutritivni profil kestena vredan je pažnje.
U pola šoljice kestenja dobijate pristojne količine mangana, minerala važnog za funkciju ćelija i zdravlje kostiju, kao i bakra koji pomaže telu u stvaranju crvenih krvnih ćelija.
Kestenje takođe sadrži vitamin C, folnu kiselinu, kalijum i 3.6 grama vlakana, što čini 13 odsto dnevne preporučene količine.
Kestenje je bogato antioksidansima, posebno elaginskom kiselinom, koja se takođe nalazi u bobičastom voću, šipku, pekan orasima i orasima.
Elaginska kiselina pripada grupi snažnih biljnih jedinjenja poznatih kao polifenoli.
Istraživanja sugerišu da može da pomogne u kontroli upala, poboljšanju nivoa holesterola te smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2 i nealkoholne masne bolesti jetre. Pečeni kesteni sadrže više elaginske kiseline od svežih, verovatno zato što toplina uzrokuje hemijsku reakciju koja povećava količinu ovog jedinjenja u plodu.
