DIJABETES ZNAČAJNO UTIČE NA POJAVU DEMENCIJE Zbog ove bolest mozak ubrzano stari
Dijabetes je značajan faktor rizika za demenciju, iako je njegov uticaj na rano starenje mozga nepoznat.
Dijabetes je povezan sa smanjenjem mozga, povećanim opterećenjem bolesti malih krvnih sudova i mikrostrukturnim lezijama pre kognitivnih simptoma, prema magnetskoj rezonanciji (MRI). Predijabetes je povezan s blagim cerebrovaskularnim i neurodegenerativnim abnormalnostima, iako je njegova povezanost s kognitivnim padom i demencijom diskutabilna.
Nova studija je otkrila da su dijabetes i predijabetes povezani s ubrzanim starenjem mozga, što ove bolesti čini prikladnim ciljevima za intervencije u načinu života kako bi se održalo zdravlje mozga.
Muškarci s lošim kardiometaboličkim zdravljem pokazali su najjače povezanosti, što sugeriše da preventivne radnje mogu najviše da im koriste. Usvajanje zdravog načina života, uključujući fizičku aktivnost, nepušenje i izbegavanje prekomernog pijenja, može da pomogne u ublažavanju ovih posledica.
Dijabetes (šećerna bolest) je poremećaj metabolizma koji se karakteriše hroničnom hiperglikemijom (povišenim nivoom šećera u krvi) zbog poremećenog lučenja insulina, delovanja inzulina ili oboje. Insulin je hormon od vitalne važnosti koji proizvodi gušterača u beta-ćelijama. Insulin ima ulogu ključa za propuštanje šećera (glukoze) u ćelije.
Kod dijabetesa gušterača proizvodi premalo insulina da bi omogućila da sav šećer koji unesemo hranom iz krvi pređe u mišiće i druge ćelije koje proizvode energiju. Ako šećer ne može da uđe u ćelije i bude iskorišćen on se nakuplja u krvi. Zato je osnovna odlika dijabetesa povišen šećer u krvi koji dugoročno uzrokuje oštećenja na očima, nervima, bubrezima i krvnim sudovima koja nazivamo hronične komplikacije šećerne bolesti.
Da bi ljudsko telo normalno funkcionisalo potrebna mu je energija. Za proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Energiju ljudsko telo proizvodi u ćelijama.
Za stvaranje energije telu su potrebni sledeći sastojci hrane : ugljeni hidrati, masti i belančevine (proteini). Ugljeni hidrati su najbolji izvor energije za ljudsko telo. U ugljene hidrate ubrajamo skrob (brašno, krumpir, riža, voće), šećer i glukozu.
Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. Glukoza je uskladištena u jetri i mišićima u obliku materije koju nazivamo glikogen, a koji služi kao „rezerva energije”. Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukoze iz glikogena). Osim što skladišti, jetra proizvodi male količine glukoze (proces proizvodnje naziva se glukoneogeneza).
Nakon obroka ugljeni hidrati iz probave ulaze u krv, a putem krvi odlaze do ćelija. Neke ćelije (mišić i masne stanice) trebaju pomoć da bi primile šećer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije.
Jetri treba pomoć za proces uskladištenja glukoze u glikogen. Insulin služi kao ključ koji otvara vrata ćelija i omogućuje šećeru iz krvi da uđe u ćeliju. Ćelija iz šećera proizvodi energiju za svoj rad. To smanjuje šećer u krvi i vraća ga u normalu.
Pripremila: Ljubica Petrović
