ДИЈАБЕТЕС ЗНАЧАЈНО УТИЧЕ НА ПОЈАВУ ДЕМЕНЦИЈЕ Због ове болест мозак убрзано стари
Дијабетес је значајан фактор ризика за деменцију, иако је његов утицај на рано старење мозга непознат.
Дијабетес је повезан са смањењем мозга, повећаним оптерећењем болести малих крвних судова и микроструктурним лезијама пре когнитивних симптома, према магнетској резонанцији (МРИ). Предијабетес је повезан с благим цереброваскуларним и неуродегенеративним абнормалностима, иако је његова повезаност с когнитивним падом и деменцијом дискутабилна.
Нова студија је открила да су дијабетес и предијабетес повезани с убрзаним старењем мозга, што ове болести чини прикладним циљевима за интервенције у начину живота како би се одржало здравље мозга.
Мушкарци с лошим кардиометаболичким здрављем показали су најјаче повезаности, што сугерише да превентивне радње могу највише да им користе. Усвајање здравог начина живота, укључујући физичку активност, непушење и избегавање прекомерног пијења, може да помогне у ублажавању ових последица.
Дијабетес (шећерна болест) је поремећај метаболизма који се карактерише хроничном хипергликемијом (повишеним нивоом шећера у крви) због поремећеног лучења инсулина, деловања инзулина или обоје. Инсулин је хормон од виталне важности који производи гуштерача у бета-ћелијама. Инсулин има улогу кључа за пропуштање шећера (глукозе) у ћелије.
Код дијабетеса гуштерача производи премало инсулина да би омогућила да сав шећер који унесемо храном из крви пређе у мишиће и друге ћелије које производе енергију. Ако шећер не може да уђе у ћелије и буде искоришћен он се накупља у крви. Зато је основна одлика дијабетеса повишен шећер у крви који дугорочно узрокује оштећења на очима, нервима, бубрезима и крвним судовима која називамо хроничне компликације шећерне болести.
Да би људско тело нормално функционисало потребна му је енергија. За производњу енергије телу је потребна храна. Енергију људско тело производи у ћелијама.
За стварање енергије телу су потребни следећи састојци хране : угљени хидрати, масти и беланчевине (протеини). Угљени хидрати су најбољи извор енергије за људско тело. У угљене хидрате убрајамо скроб (брашно, крумпир, рижа, воће), шећер и глукозу.
Глукоза је основни извор енергије за људско тело. Глукоза је ускладиштена у јетри и мишићима у облику материје коју називамо гликоген, а који служи као „резерва енергије”. Глукоза у крв долази из хране (од угљених хидрата) и из јетре (резерва глукозе из гликогена). Осим што складишти, јетра производи мале количине глукозе (процес производње назива се глуконеогенеза).
Након оброка угљени хидрати из пробаве улазе у крв, а путем крви одлазе до ћелија. Неке ћелије (мишић и масне станице) требају помоћ да би примиле шећер из крви и искористиле га за стварање енергије.
Јетри треба помоћ за процес ускладиштења глукозе у гликоген. Инсулин служи као кључ који отвара врата ћелија и омогућује шећеру из крви да уђе у ћелију. Ћелија из шећера производи енергију за свој рад. То смањује шећер у крви и враћа га у нормалу.
Припремила: Љубица Петровић
