STRAH OD BOLESTI MOŽE DA POSTANE TEŠKO OBOLJENJE Hipohondrija skraćuje životni vek
Ljudi koji se preterano brinu za svoje zdravlje imaju tendenciju da umru pre nego oni koji ne brinu toliko za zdravlje, pokazala je nedavno objavljena studija švedskih naučnika.
Načelnica Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Mina Cvjetković Bošnjak kaže kako je to sasvim moguće, jer hipohondrijaza, odnosno preteran strah za telesno zdravlje kada objektivno nema bolesti, znači da su ovi ljudi stalno pod hroničnim stresom.
Hipohondrija je mentalni poremećaj koji se karakteriše iracionalnim strahom da je prisutna teška telesna bolest ili je osoba pod visokim rizikom da je dobije. Od hipohondrijaze obolevaju mladi ljudi koji imaju između 20 i 30 godina, a nastavlja se kroz zrelo životno doba.
– Bazirana je na pogrešnoj interpretaciji normalnih senzacija. Oni su pod konstantnim stresom, njima je hormon stresa, kortizol, stalno povišen, a to remeti funkciju svih organa i utiče na imunološki sistem. Ako se ne leči hipohondrijaza postoji veliki rizik od nastanka teških telesnih bolesti i zato je njihov životni vek kraći i na kraju i obole od bolesti koje su životno ugrožavajuće – kazala je dr Cvjetković Bošnjak i dodala kako ovi ljudi češće obolevaju od telesnih bolesti usled stalnog, hroničnog stresa, te zato i umiru ranije.
Autor ispitivanja u Švedskoj, Dejvid Matija-Cols i njegov tim obuhvatili su oko 42.000 ljudi od kojih su naučnici identifikovali 4.129 onih kojima je dijagnostikovana hipohondrija, odnosno poremećaj straha od bolesti. Hipohondri su u proseku umirali oko pet godina mlađi od onih kojima nije bilo dijagnostifikovano to stanje. Studija je pokazala da ljudi s dijagnostikovanom hipohondrijom imaju 84 odsto veću verovatnoću da će umreti od desetine stanja, posebno bolesti srca, krvi i pluća, kao i samoubistva, od ljudi bez tog poremećaja. U studiji je rizik od samoubistva bio četiri puta veći za osobe s dijagnozom hipohondrije.
Dr Cvjetković Bošnjak napominje kako se dešava da oboleli pokušaju samoubistvo, jer ne veruju da nisu bolesni.
– Pogotovo je visok stepen suicida ako se hipohondrija udruži sa depresijom i ako se hipohondrijaza ne leči. Lečenje traje više meseci, pa i više godina, zavisi kada doktor posumnja u mentalnu bolest, a nekada pacijenti to odbijaju – istakla je dr Cvjetković Bošnjak.
Ovaj poremećaj se ispoljava u epizodama, a povezan je i sa nekim stresnim negativnim okolnostima, na poslu ili privatnom životu.
– Te epizode mogu da se izleče i da čovek ponovo funkcioniše, ali sledeće negativno iskustvo može da utiče da se tegobe ponovo jave. U poznijim godinama simptomi mogu da se ublaže i da bolest bude pod kontrolom – naglasila je dr Cvjetković Bošnjak.
Ljubica Petrović
