СТРАХ ОД БОЛЕСТИ МОЖЕ ДА ПОСТАНЕ ТЕШКО ОБОЉЕЊЕ Хипохондрија скраћује животни век
Људи који се претерано брину за своје здравље имају тенденцију да умру пре него они који не брину толико за здравље, показала је недавно објављена студија шведских научника.
Начелница Дневне болнице Клинике за психијатрију Универзитетског клиничког центра Војводине професорка др Мина Цвјетковић Бошњак каже како је то сасвим могуће, јер хипохондријаза, односно претеран страх за телесно здравље када објективно нема болести, значи да су ови људи стално под хроничним стресом.
Хипохондрија је ментални поремећај који се карактерише ирационалним страхом да је присутна тешка телесна болест или је особа под високим ризиком да је добије. Од хипохондријазе оболевају млади људи који имају између 20 и 30 година, а наставља се кроз зрело животно доба.
– Базирана је на погрешној интерпретацији нормалних сензација. Они су под константним стресом, њима је хормон стреса, кортизол, стално повишен, а то ремети функцију свих органа и утиче на имунолошки систем. Ако се не лечи хипохондријаза постоји велики ризик од настанка тешких телесних болести и зато је њихов животни век краћи и на крају и оболе од болести које су животно угрожавајуће – казала је др Цвјетковић Бошњак и додала како ови људи чешће оболевају од телесних болести услед сталног, хроничног стреса, те зато и умиру раније.
Аутор испитивања у Шведској, Дејвид Матија-Цолс и његов тим обухватили су око 42.000 људи од којих су научници идентификовали 4.129 оних којима је дијагностикована хипохондрија, односно поремећај страха од болести. Хипохондри су у просеку умирали око пет година млађи од оних којима није било дијагностификовано то стање. Студија је показала да људи с дијагностикованом хипохондријом имају 84 одсто већу вероватноћу да ће умрети од десетине стања, посебно болести срца, крви и плућа, као и самоубиства, од људи без тог поремећаја. У студији је ризик од самоубиства био четири пута већи за особе с дијагнозом хипохондрије.
Др Цвјетковић Бошњак напомиње како се дешава да оболели покушају самоубиство, јер не верују да нису болесни.
– Поготово је висок степен суицида ако се хипохондрија удружи са депресијом и ако се хипохондријаза не лечи. Лечење траје више месеци, па и више година, зависи када доктор посумња у менталну болест, а некада пацијенти то одбијају – истакла је др Цвјетковић Бошњак.
Овај поремећај се испољава у епизодама, а повезан је и са неким стресним негативним околностима, на послу или приватном животу.
– Те епизоде могу да се излече и да човек поново функционише, али следеће негативно искуство може да утиче да се тегобе поново јаве. У познијим годинама симптоми могу да се ублаже и да болест буде под контролом – нагласила је др Цвјетковић Бошњак.
Љубица Петровић
