NA KOJE SVE NAČINE ZLOSTAVLJAJU STARIJE OSOBE Zbog straha od napuštenosti i izolacije ekonomsko nasilje je sve češće
Prema najnovijem istraživanju Kolping društva Srbije sprovedenom na teritoriji Novog Sada uz inicijativu i finansijsku podršku lokalnog ombudsmana, građani prepoznaju da se nasilje prema starijima javlja u različitim vidovima i imaju svest da ga treba prijaviti, ali su neodlučni kada takvu akciju treba preduzeti.
S jedne strane priznaju da ne znaju u kojim slučajevima, kome i kako da se obrate, a sa druge ne veruju da će institucije sistema na efikasan način zaštititi žrtvu. Tako se dešava da inače dobra zakonska rešenja ostaju mrtvo slovo na papiru, navode u izveštaju.
Kao prvu adresu vide policiju, potom udruženja građana, i to kao posrednike, te Centar za socijalni rad (CSR), dok im Služba za pružanje besplatne pravne pomoći, Zaštitnik prava pacijenata ili Lokalni ombudsman nisu u fokusu. Mnogi i nisu svesni takve vrste podrške i zaštite interesa, pa mnogi slučajevi kršenja prava i nasilja ostaju neprijavljeni.
Budući da se nasilje kao tema često pojavljuje u javnosti, statistika nije ohrabrujuća: većina (37,1 odsto) navodi da zna osnovne stvari, 29 odsto veoma malo, 25,9 odsto dovoljno, a samo devet odsto anketiranih smatra sebe dobro informisanim. Najčešće prepoznaju krajnju formu – fizičko zlostavljanje, iako mu prethode blaži oblici, što znači da je teže ranije reagovati i prevenirati ga, dodaje psihološkinja Slavica Ranisavljev Kovačev iz Kolping tima. Deo ispitanika uočava institucionalno nasilje koje se ogleda u nepoštovanju, diskriminaciji u pružanju usluga, grubom i nezainteresovanom odnosu službenika, ali ne uviđaju uvek ekonomsko u vidu kontrolisanja primanja, oduzimanja dragocenosti, te zabrane starijoj osobi da raspolaže svojom imovinom, koje se javlja u krugu porodice.
Naime, na Javnoj raspravi o Strategiji za aktivno starenje, novosadski CSR istakao je da često nailaze na zloupotrebe u vidu ugovora o doživotnom izdržavanju, poklonu, stavljanju pod starateljstvo i slično, što se poklapa sa iskustvima grupe „Budi jedan”, registrovanog pružaoca besplatne pravne podrške. Kako navode, neretke su opaske starijih čijom penzijom upravljaju direktni potomci – deca ili unuci:„Neka, on/ona svakako bolje zna šta mi je potrebno”, iza kojih se često kriju stid i strah da će biti napušteni ili izolovani ukoliko im nešto zamere. Zbog toga u dosadašnjoj praksi, dodaju, nije zabeležen nijedan slučaj da je starija osoba prijavila ekonomsko nasilje nad sobom.
Nataša Pušić Živanov iz pravnog tima grupe „Budi jedan” ukazala je na sve učestalije ekonomsko nasilje koje vrše što trgovci od vrata do vrata, što pojedini advokati. U poslednjem slučaju koji vodi, na meti su supružnici, od kojih je muškarac, koji je podigao kredit, doživeo moždani udar, te je polupokretan, dok mu žena ima 78 godina i minimalnu penziju.
– Kada su bile aktuelne tužbe protiv banaka za obradu kredita, pojavile su se fantomske agencije, koje su pozivale telefonom mahom stare ljude, da bi im potom došle na kućnu adresu, uz obećanje da će im se sigurno vratiti petnaest-dvadeset hiljada dinara – dodaje Nataša Pušić Živanov, napominjući da je sporno i pitanje odakle agencijama lični podaci tih osoba.
– Ti stari ljudi potpisali su blanko punomoć advokatima za koje nisu dobili ni ime ni prezime, da bi im nedavno stiglo da plate sudske troškove, uz parče papira gde piše da se za sve informacije obrate na broj mobilnog telefona, na koji se niko ne javlja. Presuda zbog odricanja doneta je u oktobru, o čemu nikada nisu bili niti obavešteni, niti mogu da povuku punomoć. Eto kako se pronalaze različite forme kako bi se zloupotrebio zakon i položaj starijih za ličnu imovinsku korist.
S. Milačić