Što više alergija, češća astma

Od ranije je poznato da je alergija faktor rizika za dečju astmu, ali njen značaj za astmu u odraslom dobu nije bio potpuno jasan.

Rezultati istraživanja pokazali su da je prisutnost najmanje jedne alergije rezultirala 3,5 puta većim rizikom od astme kod odraslih osoba mlađih od 50 godina, 2,4 puta većim rizikom od astme za odrasle u dobu od 50 do 62 godine, te 1,7 puta većim rizikom od astme kod starijih od 62 godine.

Prema drugoj, nedavno objavljenoj studiji, astma koja se javlja kod odraslih verovatnija je kod žena, a porodična pozadina je glavni faktor rizika.

U svetu jedna milijarda ljudi ima različite alergije, a procenjuje se da će do 2050. godine biti četiri milijarde obolelih, odnosno da će polovina populacije na planeti imati neku od alergijskih bolesti. Ne zna se tačno što je uzrok ovom enormnom povećanju broja obolelih, ali se smatra da savremeni način života, zagađenje životne sredine, industijalizacija i otuđenost od prirode imaju veliki značaj. Kako je ranije za “Dnevnik” rekla specijalista pneumoftiziologije i subspecijalista alergolog, rukovodilac Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici dr Sanja Hromiš, najčešće su respiratorne alergije i njih ima čak trećina obolelih,

Često se alergijske bolesti javljaju još u detinjstvu, a mogu da se ispolje na različitim organima, prvenstveno na koži i gornjim disajnim putevima, ali i plućima. Deca koja su osetljiva na jedan alergen, ukoliko se bolest na vreme ne prepozna i leči, često razvijaju preosetljivost i na druge alergene što u velikoj meri komplikuje dalje lečenje bolesti. Kada je reč o polenu, on nije štetan po ljude. Polenovo zrno je bogato različitim hemijskim jedinjenjima, među kojima su proteini, najodgovorniji za izazivanje alergijske reakcije. Međutim, prestali smo da budemo u kontaktu sa prirodom, a zbog stila života, aerozagađenja, promenila se struktura polena i ljudski organizam više ne prepoznaje polen kao nešto što nije štetno, nego stvara IgE antitela, koje se vezuju za određene „upalne ćelije“, oslobađaju se medijatori upale i dolazi do alergijske rakcije, objašnjava dr Hromiš i dodaje kako godišnje kroz alergološku ambulantu Instituta prođe oko 3.000 pacijenata koji imaju imaju različite alergijske bolesti i astmu, a neki od njih, koji imaju astmu, budu i na bolničkom lečenju.

Polenska alergija je sezonska, te ljudi imaju simptome kada se u vazduhu poveća koncentracija polena trava, drveća ili korova, ali može da bude i celogodišnja, kod onih koji su alergični na grinje, perutanje kože kućnih ljubimaca, a ne dlaku kako se veruje, ali i na kućnu prašinu u kojoj su svi alergeni. Prve tegobe kreću već u februaru, kada počinju da cvetaju leska, tisa, čempresi, potom breza u martu i na početku aprila, pa hrast i platan, a nakon toga cveta trava. U julu počinje cvetanje korova, a među njima je najozloglašnija ambrozija, koja cveta od avgusta, pa do jesenjih kiša krajem oktobra. Čak polovina ljudi sa polenskim alergijama, preosetljiva je upravo na ambroziju. Zato je za nekoga sezona alergije kratka, ako ima reakcije samo na jednu vrstu polena,  a za nekog može da traje od februara do kraja oktobra. Celogodišnje tegobe imaju ljudi alergični na grinje, kućne ljubimce (perutanje njihove kože, a ne dlaku kako se veruje), buđ, alergene bubašvaba i kućnu prašinu u kojoj su svi alergeni.

Od ukupnog broja obolelih od astme, od pet do deset odsto je u kategoriji teške astme. Postoje različite vrste teških astmi, te ona može da bude alergijska, nealergijska, ona koju dobijaju gojazne osobe, astma kod koje je plućna funkcija jako oštećena, astma udružena sa infekcijama i drugo. Kada se odredi koji fenotip teške astme je u pitanju, onda se vidi da li je pacijent pogodan za posebnu vrstu terapije, kao što je biološka terapija koja se daje samo kod pacijenata sa teškom alergijskom nekontrolisanom astmom.

Zagađanje utiče i na pojavu astme, te ne čudi što je u svetu sve više obolelih od ove bolesti. Oko 35 miliona ljudi na planeti ima astmu, a godišnje zbog ove bolesti umre njih 38.000. Da bi se dobila astma potrebna je genetska predispozicija, ali bolest može da se razvije i pod uticajem brojnih faktora i okidača, kao što su pušenje, stres, mikroklima. Astma je hronična upala disajnih puteva, koji se zbog tegoba sužavaju, te dolazi do otežanog disanja, kašlja, zviždanja u grudima, zamaranja u naporu ili mirovanju. Od ukupnog broja obolelih, dve trećine imaju alergijsku astmu.

Postoji i teška astma, koja zahteva visok nivo lečenja, što podrazumeva visoke doze inhalacijskih kortikosteroida i najmanje još jednog leka za kontrolu astme. Institut za plućne bolesti jedina je ustanova u Vojvodini koja ima i Ambulantu za tešku i nekontrolisanu astmu od 2016. godine.

Uz dobru terapiju, oko 80 odsto pacijenata trebalo bi da bude dobro, nije im oštećena plućna funkcija i normalno mogu da funkcionišu. U praksi, međutim, oko 50 odsto obolelih ima lošu „kontrolu“ bolesti, odnosno lekovima i terapijom bolest se ne drži pod kontrolom, te imaju pogoršanja simptoma i ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Na procenat uspešnosti utiču i druge okolnosti, tako da bi pacijenti trebalo da vode uredan život, da ne rade težak fizički ili noćni posao i da ne borave u lošim mikroklimatskim uslovima, jer su to faktori koji nepovoljno utiče na bolest. Teška astma je ozbiljna bolest koja ne može da se izleči, ali terapijom se smanjuje broj pogoršanja i pacijenti ne moraju da uzimaju oralne kortikosterode, čija dugotrajna primena može da bude štetna. Pored toga, česta pogoršanja povećavaju i morbiditet i mortalitet.

Teška astma zahteva visok nivo lečenja, koje podrazumeva visoke doze inhalacijskih kortikosteroida i najmanje još jednog leka za kontrolu astme. Često loša kontrola bolesti i oštećena plućna funkcija vodi do pogoršanja. Kako bi se svaki pacijent bolje pratio, jedna od analiza je i određivanje azot-monoksida u izdahnutom vazduhu, što se radi na aparatu koji je donirao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Ovo merenje pokazuje nivo upale u disajnim putevima, te na osnovu ove analize može da se utvrdi koliko je terapija optimalna.

LJ. Petrović