Nemamo infekcije, zato bujaju alergije?

Sve više ljudi ima probleme sa alergijama, i to nije samo trend u Srbiji već i u svetu.

Procenjuje se da će u Evropi do 2050. godine, praktično polovina stanovništva imati neki oblik alergije“ , rekao je, gostujući u Juranjem programu, doktor Žikica Jovičić, alergolog iz Kliničkog centra Srbije.

Trenutno oko 150 miliona Evropljana pati od raznih alergija, a od toga sto miliona ima alergijski rinitis.

Postoje različite teorije o tome zašto raste broj ljudi koji pate od alergija.

„Još je na snazi, mada na klimavim nogama, teorija higijene. Našem telu i mozgu su potrebne neke bakterije da bi se pravilno razvijali, a kada ih mi izbacimo iz okruženja, prednost je da nemamo infektivne bolesti ali izgleda da su alergije nuspojava. S druge strane, razni zagađivači su pojačivači, odnosno nešto što naš organizam usmerava prema alergijama“, objasnio je doktor Jovičić.

Osim alergogenih biljaka kao što su breza i lipa i trave i korovske biljke poput ambrozije, tu je i alergija na hranu.

Procenjuje se da je više od 40 odsto ljudi osetljivo na određene sastojke u hrani.

„Tu su dodaci hrani, aditivi, znači hemijske supstance, kojih je oko 5.000, i tu pacijentima preporučujemo ishranu bez konzervanasa. Neka hrana kao što su riba, plodovi mora i neki sirevi, orašasti plodovi... češće izazivaju alergiju“, izjavio je dr Jovičić i dodao da alergiju, kod nekih ljudi, može izazvati i upotreba lekova.

Ipak, danas je manje alergija na supstance u lekovima sa razvojem farmaceutski metoda.

Kada je reč o alergiji na odeću, gde nekada uzrok alergija može biti boja koja se koristi u tekstilnoj industriji, potrebno je pojedinačno testiranje. Inače, testiranje se vrši kožnim probama ali i analizama krvi.

U lečenju alergija, postoji nekoliko „stubova“. Metoda izbegavanja je teško primenjiva u savremenom društvu. Potrebno je razumevanje okoline, a praktično, održavanje travnjaka i izbegavanje uzgoja biljaka koje su alergeni. Zdrav način života je opšta preporuka.