Psiholog Milica Savić: Kako prepoznati emocionalne udice

– Emocionalna ucena je oblik manipulacije u okviru koje nam bliski ljudi prete da će nas kazniti na neki način, ako ne uradimo ono što žele. Ovakva vrsta ucene pogađa pravo u srce, jer emocionalni ucenjivači znaju koliko mi cenimo naš odnos s njima, upoznati su sa našim slabostima, znaju naše najveće tajne – otkriva nam Milica Savić psiholog savetovališta „Enigma“ iz Novog Sada.

To je vrlo suptilna strategija koja se često teško prepoznaje, jer se dešava kada je ne očekujete i to najčešće od veoma bliskih osoba od kojih emocionalne ucene najmanje očekujete. Što je odnos bliži ne samo da je teže prepoznati, nego je i teže je odupreti se zamkama ovakve vrste ucene. Prema rečima psihologa svi smo i ucenjivači i ucenjeni.

– Emocionalna ucena ima potencijal da se širi i na druge aspekte našeg života. Loš odnos sa jednim od roditelja možemo preneti na odnos sa partnerom. Psiholog Suzan Forvard je slikovito rekla da ne možemo staviti sukob u kutiju na kojoj piše „šef” ili „muž” i držati je odvojeno od naših života. Možemo čak i sami postati ucenjivači, tako što ćemo našu frustraciju istresti na nekog ko je slabiji od nas – objasnila nam je Savićeva.

Emotivnim ucenama ucenjivači uvek postignu ono što žele. One su im dokaz da su voljeni i nekome važni. Rečenice koje počinju s „Ako me voliš” ili „Ako ti je stalo” najčešći su tip emocionalne ucene. Zato je važno da naučimo kako da prepoznamo razne vrste udica koje su nam servirane i na čije „mamce“ smo slabi. Upitali smo Milicu Savić kako da prepoznamo emocionalnu udicu i kako da znamo da smo meta ucenjivača:

– Najočiglednija je da vam se preti napuštanjem, ili odbacivanjem ako ne postupate po njihovj želji. Ovakva vrsta ucene se javlja veoma često u partnerskim odnosima, ali i između roditelja i dece. Zatim, ako vam prete da će sebi nauditi, ako ne postupite kako oni žele napr. „ubiću se, ako me napustiš...“ Ukoliko vam govore da ste sebični, loši ili grozni kada im ne popustite ili kada podrazumevaju da ćete im popustiti. Neke osobe čak koriste i novac da bi vas primorale da radite po njihovom – često roditelji pribegavaju ovakvoj vrsti ucene: „dok te ja hranim i oblačim...“ Ono što bih istakla je da se svaki put pohvalite kada prepoznate udicu i ne zagrizete mamac.

Često se ucenama široko zaobilazi otvorenost u komunikaciji, jer na pasivan način pokušava da se dođe do cilja, tj. navodi vas da činite nešto što ucenjivač želi, dajući vam privid da upravo i sami to želite. Drugim rečima, emocionalna ucena preskače i umanjuje vaše želje i potrebe i stavlja vas u službu zahteva ucenjivača. Manipulacija može biti upakovana i u „lepe reči” i nasmejano lice. Naime, laskanje i ulagivanje su tehnike kojima se odlično manipuliše drugima, mnogo bolje nego uvreda.

Manipulacija bespomoćnošću

– Jedan od načina manipulacije je i samosažaljenje. Ucenjivači često stvaraju sliku o sebi kao napaćenoj, nesrećnoj ili jadnoj osobi koju treba sažaljevati. Uloga žrtve i bespomoćnost najčešće izazivaju empatiju, što pravi teren za manipulaciju. Ko se ne bi sažalio na nesrećno i napaćeno biće koje od nas ne traži ništa drugo do malo ljubavi i razumevanja? Kako biti tvrdog srca na nečije suze – pita se psiholog Milica Savić.

Dečji psiholozi tvrde da su deca veliki majstori manipulacije, jer vrlo lako nađu roditeljske slabe tačke da bi postigla ono što žele. Osim emotivnih ucena koje su često zastupljene u odnosima roditelja i dece psiholozi tvrde da je manipulacija najizraženija u ljubavnim odnosima, jer su ljubavne igre uobičajen način komunikacije parova. To se obično dešava jer želimo da nekom budemo posebni, da mu budemo važni i neophodni. Seks je oduvek bio najmoćnije sredstvo manipulacije.

– Kao i za tango, tako i za ucenu je potrebno dvoje. Ukoliko mi ne reagujemo i ne zagrizemo mamac, nećemo se upecati. Odnosno, bez naše pomoći ucena ne može da zaživi. Verovatno se pitate „kako mi kao meta doprinosimo tom odnosu? – To je zato što svi imamo svoje osetljive tačke (ili vruće tastere). To su sva ona mesta koja bole kad ih dodirnemo. Na primer: dete želi nešto da dobije od roditelja. Pribegne manipulaciji i kaže: „Kakav si ti to tata kad nećeš svom detetu da kupiš telefon!? Kako Mihajlu tata dozvoljava da ima telefon?” Otac ljuto odgovori: „A, što sam ti kupio bicikli, rolere, vodio te na letovanje, zimovanje...”

Prema psiholozima emocionalna ucena funkcioniše tako da nekome pokažemo da je dotakao našu slabu tačku ili vruć taster i da ćemo odskočiti kada ga pritisne. Upitali smo Milicu Savić šta sve može da bude vruć taster ili emocionalna udica:

– Pre svega to može biti preterana želja za pohvalom. Sasvim je u redu želeti pohvalu i tražiti je. Nije u redu da zavisite od tuđe procene. Zatim to može biti i izbegavanje besa – moj savet je da ne budete mirotvorac i ne bi trebalo da na prvi znak neslaganja gasite vatru i stvarate (prividan) mir. Jedna od emocionalnih udica je svakako i sažaljenje: „Ne mogu ga ostaviti, jer mi ga je tako žao!“ Saosećanje i empatija su plemeniti sve dok ne žrtvujemo poštovanje samih sebe ili svoje zdravlje.

Osim toga trebalo bi istaći da je u osnovi svake ucene i prebacivanje vlastite odgovornosti na drugu osobu:

– Ovo je česta emocionalna udica, jer mnogi preuzimaju na sebe brigu o održavanju nečijeg dobrog stanja. Svakako su vam poznate ove rečenice „On me je usrećio“, ili „Ti si kriva što sam depresivna“. Ne preuzimajte tuđu odgovornost na svoja pleća – savetuje Savićeva.

Da se ne bi podleglo manipulaciji i emotivnim ucenama važno je i da se podiže nivo sopstvenog samopouzdanja.

– Važna je zdrava procena samog sebe i prihvatanje da nismo savršeni i da umemo da pogrešimo. Ništa se ne menja u našem životu, dok mi ne promenimo svoje ponašanje! – istakla je psiholog Milica Savić.

Marina Jablanov Stojanović