Prof. dr Staniša Stojiljković: Moć i nemoć organizma

Upravo o tome razgovaramo sa prof. dr Stanišom Stojiljkovićem, šefom katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.

Povod je njegova nova knjiga „Moć i nemoć organizma“ u izdanju Lagune.

Moć i nemoć našeg organizma su dva polariteta koja uzajamnim dejstvom određuju staze našeg života, tako da je čuvar svog zdravlja onaj koji uz svo uvažavanje postignuća savremene tehnologije poznaje opšte principe po kojima funkcioniše naše telo, jer moć našeg organizma određuje energetski balans, navodi prof. dr Stojiljković.

Kako energizujemo naše telo?

Tako što unosimo kiseonik, hranu, ali i svoje misli i osećanja. Zauzvrat dobijamo energiju koja nam je potrebna za odvijanje fizičkih i mentalnih procesa.

Mera za određivanje kvaliteta ovih procesa je entropija. Naprimer: ako stalno koristimo hladne napitke, jedemo sladoled ili hladnu hranu, postoji mogućnost da se zbog permanentnog pothlađivanja oslabi funkcija jetre, žučne kese i debelog creva. Toplotu u našem organizmu stvaraju ćelije, ali deo toplote stvara i debelo crevo, ono je energetski centar donjeg dela trbušne duplje.

Kod osoba koje imaju hladne noge, najverovatnije debelo crevo ne radi dobro!

Šta je važno da znamo kod funkcionisanja našeg organizma?

Smatram da je jedna od najvažnijih stvari način kako funkcioniše naš autonomni nervni sistem, jer on kontroliše sve vitalne funkcije našeg organizma.

On se sastoji od dva sistema: simpatički, poznat kao sistem akcije čiji je mehanizam „bori se i beži“ i parasimpatički, sistemom regulacije koji je povezan sa imunološkim sistemom i kontroliše samoočišćenje, njegov mehanizam je „odmori se i opusti“. Naše telo radi na bazi ravnoteže ova dva sistema.

Šta se dešava kada se ta ravnoteža poremeti?

Ukoliko intenzivna aktivnost simpatičkog nervnog sistema kao što je preteran rad, prekomerno konzumiranje hrane i pića, preterana stimulacija itd. ne bude praćena periodom dubokog odmora i fizičkog opuštanja parasimpatikusa, imunološka reakcija izostaje.

Potiskuju se funkcije čišćenja i izlučivanja, pa telo ne može da neutrališe i eliminiše toksine.

Tako nastupa hronično trovanje organizma koje je uzrok degeneracije i mnogih bolesti. Ne treba da smetnemo s uma da su i akcioni i regulacioni sistem dve složene, ali funkcionalno povezane celine!

Šta to konkretno znači?

To znači ne možemo samo da idemo u jednom pravcu da dovedemo u ravnotežu jedan sistem, jer se tako samo vrtimo u začaranom krugu.

Na primer: nije preporučljivo da sedamo da jedemo ako smo nervozni.

Hrana ne može da se vari, ako u našoj krvi ima hormona koji su posledica nervoze.

Znanje iz fiziologije nam omogućava da postanemo svesni ove međuzavisnosti koja postoji između ishrane i zdravlja, ponašanja i života.

Štetne navike mogu umnogome da pogoršaju zdravlje. Koje biste izdvojili?

Sve vrste farmakološkoh sredstava, pa i kofeina, razne vrste dopinga, tj. anabolika i gaziranih napitaka. U to se mogu ubrojiti aditivi i razni dodaci hrani koji nas kao tihe droge omamljuju i teraju da stalno nešto jedemo, a da toga nismo ni svesni, što naravno, dovodi do prejedanja.

Napomenuo bih i jedno pravilo zdravog života koje često zanemarujemo, a to je da ne spavamo posle obroka.

Moramo priznati da često žrtvujemo svoje zdravlje zarad sitnih zadovoljstava!

Primera radi, ukoliko volimo mlečne proizvode i često ih konzumirano, dešava se da nam je nos stalno pun sekreta i otežano dišemo.

To je najčešće zato što nam je organizam pun sluzi, jer previše u ishrani imamo sira, mleka, jogurta, pekarskog kvasca, slatkiša.

Kakvu bi hranu po vašem mišljenju trebalo izbegavati?

Trebalo bi smanjiti unos dehidrirane hrane, jer je ona zahtevna za preradu i umara organizam.

U nju spadaju slane grickalice, slatkiši, suhomesnati proizvodi, pecivo, hleb, jako začinjena i previše ljuta hrana, sirevi, sosevi, majonez i sl.

Većina slatkiša sadrži veoma jake arome i veštačke boje. Jake arome prve stižu do naših nerava i svojim osmotskim razlikama povećavaju osećaj gladi.

Mi nastavljamo da jedemo, a ako uz to pijemo sokove koji sadrže veliku količinu šećera, veštačke boje i konzervanse, onda naš pankreas radi punom parom, a velika količina šećera u crevnoj flori uništava normalnu mikrofloru i zato se javlja kandida…

Da li onda umesto šećera koristiti veštačke zaslađivače?

Najbolje bi bilo da se izbegavaju! Pogotovo saharin, aspartan, manitol, sorbitol, ksilitol i dr.

Neki od njih su sami po sebi opasni, dokazano je da sukraloza negativno utiče na rad štitne žlezde.

Stevija je prirodni zaslađivač koja ne izaziva digestivne probleme.

Međutim, ono što je zajedničko svim ovim zamenama za šećer bilo one prirodne ili veštačke jeste varanje mozga.

To je klasična energetska prevara, pogotovo za tiroidu i nadbubrežene žlezde. Tako se bespotrebno iscrpljuje naš hormonski sistem.

Kakav je vaš stav prema suplementima kao što su vitamini i pojedini minerali?

Konzumiranje koncentrisane hrane u vidu tableta ili kapsula sa mnoštvom minerala, vitamina i antioksidanasa može pomoći samo u ekstremnim slučajevima kada je organizam u krizi.

Međutim, ako nam je to navika, onda može da se ulenji želudac, tanko i debelo crevo, pa se tako posle izvesnog vremena postaje alergičan na mnoštvo namirnica.

Sada su jako popularni smutiji, tj. gusti sokovi od voća i povrća. Kakav je vaš stav prema hrani koja se miksa?

Ispijanjem sokova preskače se jedna važna faza u varenju. Žvakanjem hrane utičemo na stvaranje hormona ptijalina koji obaveštava mozak o karakteru hrane koja je ušla u organizam.

Na osnovu tih informacija mozak priprema hormone i enzime u odgovarajućem delu crevne flore.

Dakle hrana služi za žvakanje, a ne za gutanje! Pljuvačka je ceoma važna za varenje, ali njen efekat je mnogo veći. Mi imamo tri para pljuvačnih žlezda, a različita hrana i razni ukusi podstiču različite pljuvačne žlezde na rad.

Žvakanje nas i podmlađuje tako što stimuliše metabolizam ćelija.

Za vreme žvakanja specijalni hormon parotin stvara se u parotidnim žlezdama, on se apsorbuje preko limfnih sudova usne duplje tokom žvakanja i prelazi u krv.

Ukoliko direktno ode u želudac, nema efekta, jer ga uništavaju probavni enzimi.

To samo znači da je bolje da se dobro sažvaće voćka, nego da se pije sok od nje!

Koje su vaše preporuke za zdraviji život?

Obavezan doručak koji bi trebalo da bude kombinacija svežeg povrća s malo jogurta, ili još bolje kefira, malo sira, ili ribe, ili malo slanine.

Ako ne možete da doručkujete bez hleba, onda se preporučuje parče dvopeka.

Ručak bi trebao da bude jednostavan: salata ili grilovano povrće i parče mesa ili ribe. Posle obroka ne bi trebalo spavati, niti piti kafu, jesti voće, slatkiše ili se nalivati vodom.

Užine mogu da budu dva sata posle obroka i tada jesti voće, koštunice ili lagani desert.

Večera bi trebalo da bude najmanje dva do tri sata pred spavanje. Dobra navika bi bila da se svakodnevno rade lagane vežbe i da se svaki dan provede dva sata na otvorenom radeći nešto u bašti ili šetajući.

Šta savetujete u vezi sa žestokim alkoholnim pićima ili vinima?

Žestoka pića pre obroka nas zavaraju da možemo da pojedemo više salate i traže da pijemo dosta vode…

Ipak, ona skriveno i lagano uništavaju jetru i debelo crevo. Trebalo bi izbegavati i špricer, odnosno kombinaciju vina i mineralne vode, bolje je uvek piti samo vino i po potrebi odvojeno običnu vodu.

Preporučujem da se uz proteinski obrok (meso, riba ili sir) popije pola čaše kvalitetnog crnog vina.

Marina Jablanov Stojanović