Проф. др Станиша Стојиљковић: Моћ и немоћ организма

Управо о томе разговарамо са проф. др Станишом Стојиљковићем, шефом катедре за еколошко инжењерство Технолошког факултета у Лесковцу.

Повод је његова нова књига „Моћ и немоћ организма“ у издању Лагуне.

Моћ и немоћ нашег организма су два поларитета која узајамним дејством одређују стазе нашег живота, тако да је чувар свог здравља онај који уз сво уважавање постигнућа савремене технологије познаје опште принципе по којима функционише наше тело, јер моћ нашег организма одређује енергетски баланс, наводи проф. др Стојиљковић.

Како енергизујемо наше тело?

Тако што уносимо кисеоник, храну, али и своје мисли и осећања. Заузврат добијамо енергију која нам је потребна за одвијање физичких и менталних процеса.

Мера за одређивање квалитета ових процеса је ентропија. Например: ако стално користимо хладне напитке, једемо сладолед или хладну храну, постоји могућност да се због перманентног pothlađivanja ослаби функција јетре, жучне кесе и дебелог црева. Топлоту у нашем организму стварају ћелије, али део топлоте ствара и дебело црево, оно је енергетски центар доњег дела трбушне дупље.

Код особа које имају хладне ноге, највероватније дебело црево не ради добро!

Шта је важно да знамо код функционисања нашег организма?

Сматрам да је једна од најважнијих ствари начин како функционише наш аутономни нервни систем, јер он контролише све виталне функције нашег организма.

Он се састоји од два система: симпатички, познат као систем акције чији је механизам „бори се и бежи“ и парасимпатички, системом регулације који је повезан са имунолошким системом и контролише самоочишћење, његов механизам је „одмори се и опусти“. Наше тело ради на бази равнотеже ова два система.

Шта се дешава када се та равнотежа поремети?

Уколико интензивна активност симпатичког нервног система као што је претеран рад, прекомерно конзумирање хране и пића, претерана стимулација итд. не буде праћена периодом дубоког одмора и физичког опуштања парасимпатикуса, имунолошка реакција изостаје.

Потискују се функције чишћења и излучивања, па тело не може да неутралише и елиминише токсине.

Тако наступа хронично тровање организма које је узрок дегенерације и многих болести. Не треба да сметнемо с ума да су и акциони и регулациони систем две сложене, али функционално повезане целине!

Шта то конкретно значи?

То значи не можемо само да идемо у једном правцу да доведемо у равнотежу један систем, јер се тако само вртимо у зачараном кругу.

На пример: није препоручљиво да седамо да једемо ако смо нервозни.

Храна не може да се вари, ако у нашој крви има хормона који су последица нервозе.

Знање из физиологије нам омогућава да постанемо свесни ове међузависности која постоји између исхране и здравља, понашања и живота.

Штетне навике могу умногоме да погоршају здравље. Које бисте издвојили?

Све врсте фармаколошкох средстава, па и кофеина, разне врсте допинга, тј. анаболика и газираних напитака. У то се могу убројити адитиви и разни додаци храни који нас као тихе дроге омамљују и терају да стално нешто једемо, а да тога нисмо ни свесни, што наравно, доводи до преједања.

Напоменуо бих и једно правило здравог живота које често занемарујемо, а то је да не спавамо после оброка.

Морамо признати да често жртвујемо своје здравље зарад ситних задовољстава!

Примера ради, уколико волимо млечне производе и често их конзумирано, дешава се да нам је нос стално пун секрета и отежано дишемо.

То је најчешће зато што нам је организам пун слузи, јер превише у исхрани имамо сира, млека, јогурта, пекарског квасца, слаткиша.

Какву би храну по вашем мишљењу требало избегавати?

Требало би смањити унос дехидриране хране, јер је она захтевна за прераду и умара организам.

У њу спадају слане грицкалице, слаткиши, сухомеснати производи, пециво, хлеб, јако зачињена и превише љута храна, сиреви, сосеви, мајонез и сл.

Већина слаткиша садржи веома јаке ароме и вештачке боје. Јаке ароме прве стижу до наших нерава и својим осмотским разликама повећавају осећај глади.

Ми настављамо да једемо, а ако уз то пијемо сокове који садрже велику количину шећера, вештачке боје и конзервансе, онда наш панкреас ради пуном паром, а велика количина шећера у цревној флори уништава нормалну микрофлору и зато се јавља кандида…

Да ли онда уместо шећера користити вештачке заслађиваче?

Најбоље би било да се избегавају! Поготово сахарин, аспартан, манитол, сорбитол, ксилитол и др.

Неки од њих су сами по себи опасни, доказано је да сукралоза негативно утиче на рад штитне жлезде.

Стевија је природни заслађивач која не изазива дигестивне проблеме.

Међутим, оно што је заједничко свим овим заменама за шећер било оне природне или вештачке јесте варање мозга.

То је класична енергетска превара, поготово за тироиду и надбубрежене жлезде. Тако се беспотребно исцрпљује наш хормонски систем.

Какав је ваш став према суплементима као што су витамини и поједини минерали?

Конзумирање концентрисане хране у виду таблета или капсула са мноштвом минерала, витамина и антиоксиданаса може помоћи само у екстремним случајевима када је организам у кризи.

Међутим, ако нам је то навика, онда може да се улењи желудац, танко и дебело црево, па се тако после извесног времена постаје алергичан на мноштво намирница.

Сада су јако популарни смутији, тј. густи сокови од воћа и поврћа. Какав је ваш став према храни која се микса?

Испијањем сокова прескаче се једна важна фаза у варењу. Жвакањем хране утичемо на стварање хормона птијалина који обавештава мозак о карактеру хране која је ушла у организам.

На основу тих информација мозак припрема хормоне и ензиме у одговарајућем делу цревне флоре.

Дакле храна служи за жвакање, а не за гутање! Пљувачка је цеома важна за варење, али њен ефекат је много већи. Ми имамо три пара пљувачних жлезда, а различита храна и разни укуси подстичу различите пљувачне жлезде на рад.

Жвакање нас и подмлађује тако што стимулише метаболизам ћелија.

За време жвакања специјални хормон паротин ствара се у паротидним жлездама, он се апсорбује преко лимфних судова усне дупље током жвакања и прелази у крв.

Уколико директно оде у желудац, нема ефекта, јер га уништавају пробавни ензими.

То само значи да је боље да се добро сажваће воћка, него да се пије сок од ње!

Које су ваше препоруке за здравији живот?

Обавезан доручак који би требало да буде комбинација свежег поврћа с мало јогурта, или још боље кефира, мало сира, или рибе, или мало сланине.

Ако не можете да доручкујете без хлеба, онда се препоручује парче двопека.

Ручак би требао да буде једноставан: салата или гриловано поврће и парче меса или рибе. После оброка не би требало спавати, нити пити кафу, јести воће, слаткише или се наливати водом.

Ужине могу да буду два сата после оброка и тада јести воће, коштунице или лагани десерт.

Вечера би требало да буде најмање два до три сата пред спавање. Добра навика би била да се свакодневно раде лагане вежбе и да се сваки дан проведе два сата на отвореном радећи нешто у башти или шетајући.

Шта саветујете у вези са жестоким алкохолним пићима или винима?

Жестока пића пре оброка нас заварају да можемо да поједемо више салате и траже да пијемо доста воде…

Ипак, она скривено и лагано уништавају јетру и дебело црево. Требало би избегавати и шприцер, односно комбинацију вина и минералне воде, боље је увек пити само вино и по потреби одвојено обичну воду.

Препоручујем да се уз протеински оброк (месо, риба или сир) попије пола чаше квалитетног црног вина.

Марина Јабланов Стојановић