Poslovna konsultantkinja Indira Popadić: Učite na mom iskustvu!

„Ljubav je najjača snaga koja nas pokreće, a uz taj osnovni začin naših života trebalo bi dodati 7 kašičica volje, 7 upornosti, 7 kašičica novih radnih navika, 7,5 discipline i 10 kašičica svakodnevnog rada, a rezultati se mogu videti već nakon godinu dana –- Radi se o projektu za energetsku efikasnost škole. Koristeći svoje znanje, veštine, poslovne kontakte i upornost uspela sam posle godinu i po dana da škola dobije 700.000 evra za poboljšanje energetske efikasnosti“, dodaje naša sagovornica.

Kako ste došli do te ideje?

- Moj sin je počeo da radi u toj školi i poželeo da pronađe način da škola bude još lepša i bolje opremljena. Nazvala sam svog brata koji je direktor Regionalne razvojne agencije u Osijeku i zamolila sam ga da nam pomogne. Potom sam s direktorom škole Stankom Matićem otišla u Osijek i tamo su nam pokazali škole koje su uspeli da srede preko evropskih fondova. Dovela sam ovde projekt menadžere, povezala sam se s Razvojnom agencijom Bačke… i evo sada su stigli rezultati.

Vas je vihor rata doneo u Novi Sad gde niste čekali da vam neko nešto da, već ste se sami hrabro upustili u privatno preduzetništvo. Da li ste imali uspeha?

- Počela sam skromno u iznajmljenom lokalu. No, poslovala sam dobro i posao se razvijao. Izbegla sam zamke da me posao preraste, jer sam svakodnevno učila i usavršavala svoje veštine. Sećam se noći kada nisam mogla da dočekam da svoje planove pretvorim u stvarnost… Onda su došli teški momenti i preokreti na tržištu, a ja nisam mogla da naplatim menice. Analizirala sam svaki potez i shvatila da sam mogla i drugačije, ali nisam znala kako!

Kako se ova nevolja odrazila na vas?

- Svakodnevne tenzije i teškoće sa kojima sam se borila oslabile su moje zdravlje. Tako da sam jednoga dana završila u bolnici. Odlukom moje porodice moja preduzetnička karijera je bila završena, a moj suprug je rekao da je vreme da postanem gospođa!

Da li to znači da ste se zaposlili u nekoj državnoj firmi koja je obećavala siguran posao?

- Upravo tako, a susret s državnom firmom je značio i novo prilagođavanje. Sve mi je izgledalo kao da sam se vratila 20 godina unazad – organizacija posla, niko te ništa ne pita, ako nešto znaš, bolje i da ne znaš… Tako je usledilo i saznanje da nisam ja za takav kolektiv, pa sam napustila taj posao. Jedina dobra stvar je da sam upoznala mnogo divnih ljudi. Da ne bih pala u depresiju svakodnevno sam radila na sebi.

Kako je izgledala ta edukacija?

- Upisala sam master, a posle i doktorske studije na smeru inženjerskog menadžmenta Tehničkog fakulteta u Boru koji je deo Beogradskog univerziteta. U meni se rodila želja da svoje novostečeno znanje i prethodno iskustvo podelim s onima koji su želeli da pokrenu sopstveni posao. Tako sam započela svoj put konsultanta i trenera, ponovo sam postala preduzetnica - uzela sam život u svoje ruke!

Da li se iz toga rodila ideja za priručnik za preduzetnike?

- Verujem u dobro i kada u životu dobiješ više nego što si se nadao, onda imaš potrebu da i nešto daš. Razmišljala sam kakav bi to trebalo da bude moj dar koji bi pomogao drugim da ne ponavljaju neke moje greške i tako se rodila ideja o ovoj knjizi, priručniku za preduzetnike. Shvatila sam da je čovek najjači kada se suoči sa svojim strahovima i da nije mala hrabrost da prikažeš svoje iskustvo i svoje greške drugima. Da kažeš „evo ovde sam pogrešila, a mogla sam drugačije” i neka je to drugima za nauk da se oni na tom kamenu ne spotaknu.

Priručnik je napisan jednostavnim jezikom, vrlo slikovito i s puno praktičnih saveta. Šta je važno da bi se postalo preduzetnik?

- Glavni resurs koji je neophodan na početku je sama osoba koja je jedinstvena i neponovljiva. Zato i kažem „da se ne bi trebalo plašiti da neko može da iskoristi ili ukrade vašu ideju, jer je vaša ličnost osnova vašeg posla“. Preduzetništvo po meni predstavlja uzbudljivo putovanje, a na početku svakog putovanja moramo da znamo gde smo, tj. odakle krećemo i kuda planiramo da idemo.

Kada se kreće s kreiranjem svog sna?

- Kada smo odredili svoju početnu tačku, tada krećemo da razmišljamo o samom putovanju. Počinjemo da razmišljamo šta bi trebalo da ponesemo na put, u koje torbe da se pakujemo. Koje ćemo stvari poneti, koliko novaca imamo za naše putovanje i kako ćemo ga rasporediti? Od izuzetne je važnosti da imamo jasnu sliku svoga sna! Potom bi trebalo pronaći strategiju kao što se pred svaku važnu bitku smišlja plan. Kada imamo plan, potrebni su nam putokazi i smernice na našem putu. To su ciljevi koje planiramo da dostignemo i postignemo.

Da li već imate povratne informacije kako je primljena vaša knjiga?

- Moram priznati da sam zatečena brzinom reakcija na moj priručnik. Skoro mi se iz Kragujevca javila jedna gospođa koja je radila u svom stanu neprijavljena. Moja knjiga joj je pomogla da se ohrabri da ovih dana pokrene svoj posao. Puno je takvih primera i veoma me raduje kada mogu druge da isnpirišem da promene svoj život na bolje. Osim toga i Udruženje poslovnih žena Srbije mi je pružilo podršku, bila je promocija u Privrednoj komori Srbije u Beogradu… Smatram da je moja misija da pomognem svima onima koji žele da osnuju sopstveni posao.

Šta ih savetujete?

- Prvo što kažem da nema uspeha preko noći. Do cilja se stiže malim koracima i nije dobro nijednu fazu preskočiti, jer je to iskustvo veoma dragoceno. Ono što mislim da je važno da ljudi znaju da nije problem ako zapadnu u teškoće, to ne znači da su neuspešni, samo da u nekom momentu nisu dobro sagledali situaciju. Iz teškoća mi učimo, dok nam uspesi daju krila i snagu da istrajemo. Poenta je da svoje iskustvo i znanje prenesemo. Zato bih volela da ove moje radionice budu besplatne i na tome ću da radim u narednom periodu.

Da li ima razlike između muškog i ženskog preduzetništva?

- Mislim da nema osim jedne - na ženi su i dalje porodica i deca. Šta mi vredi uspešnost u poslu, ako nemam porodicu, ako zapostavim decu. Šta mi vredi ako neke lepe momente života preskočim, a ima puno takvih neprocenjivih momenata u svačijem životu. Biti majka smatram blagoslovom, meni nikada ništa nije teško da uradim za moju decu. Nikada nisam dozvolila da mi deca zbog mojih poslovnih obaveza budu nečega željna. Smatram da jedni drugima treba da budemo podrška i da nikad nisi toliko zauzet da ne budeš pristojan, a ako se tako postavimo onda je život radost.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Georgijević