Ninine mustre: Crna ovca
NOVI SAD: U svakoj porodici postoji bar po jedna crna ovca. Možda je nećemo pronaći iz prve, ali ako malo zagrebemo ispod površine, videćemo da uvek postoji neko ko je malo drugačijih shvatanja pa i ponašanja od drugih.
To je opšteprihvaćeno mišljenje, i svi verujemo da je to jedna osoba koja od malena pokaže neuobičajene osobine ili ponašanja i onda cela familija od te osobe i ne očekuje ništa drugo nego da bude crna ovca. I u glavnom nije omiljena.
Meni su crne ovce nekako uvek bile baš zanimljive. Jesu drugačije, ali baš zato su mi i drage. Možda se u tom stavu ogleda moj duh koji jeste slobodarski i ne voli baš da robuje pravilima. Nekada sam mslila da su svi ljudi takvi, jer ko bi uopšte ikada i poželeo da robuje bilo čemu, pa i pravilima, ali pokazalo se da to nije tako. Prvo sam naučila da pravila postoje kako bismo svi imali istu šansu u životu barem dok smo na ovom nivou svesti na kojem jesmo na kojem bi jači, veći, moćniji i uticajniji tlačili one sa manje takvih kvaliteta, samo zato što im se može. Pravila služe da nas zaštite od takvih. Po pravilu bi tako trebalo da bude. Samo što nije. Pravila danas mnogo više služe onima koji ih postavljaju, a to su oni koji su upravo zahvaljujući navedenim „kvalitetima“ dospeli do mogućnosti da ih određuju, pa ih oni uveliko kroje isključivo po sopstvenoj meri. Tako je vekovima, a mi se i dalje uzdamo u pravila, i verujemo da će svi ljudi da ih se pridržavaju sa istim entuzijazmom. A neće. Nekima je dozvoljeno da ne moraju. Zato su mi se valjda crne ovce uvek dopadale. Crne ovce su se uvek isticale među drugim ovcama. One vidljivo ne pripadaju toru u koji su zatvorene sa ostalim, „normalnim“ belim ovcama. Na njih odmah obratite pažnju, odmah vam upadaju u oči. Samim svojim postojanjem kao da na sav glas viču da ne mora da bude onako kako smo naučeni da mora da bude. Dokle god nemamo dovoljno visok nivo svesti da shvatimo da smo svi u tesno povezanim međuzavisnim odnosima, do tada ćemo imati osećaj da moramo da postavljamo neka pravila u nadi da će ih svi poštovati. A neće.
Ko ima u sebi ugrađen osećaj za moral, tome pravila nisu ni potrebna, a ko nema, taj će uvek pronaći način da prekrši ta pravila na sopstvenu korist i na štetu drugih. Crna ovca je neko ko je prozreo tu igru i više ne dozvoljava da ga preveslava vuk u jagnjećoj koži. Crna ovca više ne naseda na priču o jednakosti u kojoj ona samo zbog boje svog krzna već nije dovoljno „jednaka“. Crne ovce su one koje imaju snage da probiju ogradu, da se izdvoje iz krda i da vode slobodan i radostan život. Crne ovce su individualci i imaju integritet, čime malo ko danas može da se pohvali. Zato imam poruku za sve vas koji se osećate kao crne ovce: Niste vi crne ovce, vi ste nosioci promena, vesnici oslobođenja i baš zbog vas se svet menja.
