Daniela Stamenković, fitnes trener: Vežbe za preobražaj tela i duše

Ova žena savršene mentalne i fizičke higijene, na Instagramu poznata kao Čudovište iz fitnesa, danas deli svoje iskustvo i pomaže drugima u njihovom putovanju ka nekom zdravijem i zgodnijem životu.  

Kada si počela svoj preobražaj?

Preobražaj se desio pre 11 godina. Težila sam neverovatnih 100 kilograma u to vreme, i to nisu kile koje sam dobila posle porođaja jer je moj sin u tom trenutku krenuo u prvi razred. To su kile uslovljene nekim životnim nezadovoljstvom, sedimentarnim načinom života jer sam radila kao novinar urednik i naravno nezdravom ishranom - ispijala kafe do 14, prvi obrok jela u 15 sati. Preobražaj je krenuo 2008. godine, žurila sam na posao, izletetla iz tuš kabine, prvi put zaboravljajući odeću i naletetla sam na veliko ogledalo u dnevnoj sobi - slika koju sam ugledala je bilo buđenje. Prosto nisam mogla da verujem da sam to ja, i da sam kao bivši sportista, odbojkašica, dozvolila sebi da dođe do toga da jedva stanem u to ogledalo. To je bio toliki šok da sam taj dan ostala kod kuće. Bukvalno je kliknulo nešto u meni i ođednom se dogodio taj prelomni momenat jer nikada do tada nisam držala dijete niti pokušavala da smršam.

Šta je bio prvi korak?

Prvo sam počela da smanjujem unos hrane ali potpuno pogrešno jer tada još nisam imala ovo znanje pa sam se izgladnjivala, što nikom ne preporučujem. Uspela sam da skinem izvestan broj kilograma ali sam primetila da imam višak kože i da salo ne odlazi ravnomerno jer gubim tamo gde neću, a ostaje gde ne treba. Kada se pravilno hraniš i treniraš onda i pravilno gubiš kilograme. Tako da sam počela da se edukujem o ishrani i da treniram što mi nije teško palo jer sam kao bivša odbojkašica navikla da imam i po dva treninga dnevno tokom priprema. Pomogla mi je ta sportska disciplina i duh jer sam se lako ubacila u fitnes i u redovne treninge od dva-tri puta nedeljno, da bih za šest meseci došla do pet, nekada i šest. Jako brzo sam se zaljubila u fitnes, a teretana je došla kasnije.

Kada si odlučila da pomažeš drugima?

To je nekako došlo spontano. Ljudi su primetili moju promenu i tražili su savete i molili da treniraju sa mnom. Stvorila se grupa devojaka koje su trenirale sa mnom, ali sad kad se osvrnem, vidim da je to zaista bilo bazično i da su to bile tek neke osnove fitnesa, mada je davalo rezultate. Shvatila sam da to mene, za razliku od novinarskog posla, mnogo više ispunjava i da sam srećna kad me pitaju šta da jedu, kako da vežbaju. Onda sam krenula da se edukujem, diplomirala na Timsu i kako je vreme odmicalo koliko sam radila na sebi toliko sam radila na drugima.

Iz kojih sve razloga ljudi dolaze na treninge?

Prvenstveno ljudi imaju problema s leđima, recimo, diskus hernija, tu radimo fizikalnu terapiju, naravno ima i dosta žena koje žele da smršaju i da se zategnu ali najviše me raduje što ima dosta ljudi koji dolaze da treniraju jer znaju da je to zdravo i dobro za njih i uvrstili su to u svakodnevni život. Bilo je tu i profesionalnih sportista mada im prvenstveno radim ishranu i to mi je jako interesantno. Recimo, sad sarađujem s Reprezentacijom Srbije u kik-boksu, radila sam s rukometašima i muškim i ženskim timom, isto ishranu, a bilo je i treninga snage i izdržljivosti.

Šta ljudi najviše greše kada misle da se zdravo hrane?

Najviše greše u kombinovanju namirnica, količini i obradi namirnica. Ja sam posmatrala kako i koliko ljudi jedu jer odokativno mogu da procenim gramažu - obično unose oko 180 grama pirinča pa još 250 grama mesa i još gril povrće u ulju. To je tanjir koji teži više od 400 grama hrane po obroku, a to je oko sedam treninga jer rekreativci potroše od 200 do 250 kalorija po treningu, a profesionalni sportisti, oni što cede majice posle treninga, mogu da potroše do 600 kalorija. Bila je jedna teorija da je dobro da se popije čokoladno mleko posle treninga. To je super Novaku Đokoviću koji je potrošio 800 kalorija da popije 200, ali ako vi potrošite 200 i onda toliko i popijete, vi ste za par sekundi anulirali efekte treninga. Kad napišem ljudima da unose 120 do 150 grama mesa ili 50 i 70 grama kinoe, oni se šokiraju koliko je to manje od onog što inače jedu.

Danas je omražen taj koncept merenja hrane i brojanja kalorija, teži se nekim jednostavnijim rešenjima.

Merenje hrane je užasno naporno i stvara anksioznost ali se brzo i lako usvaja jer se nakon prvog merenja nauči da je 50 grama ovsenih pahuljica četiri do peta supenih kašika i onda više nema merenja, isto tako i pirinač i meso. Količina povrća i nije toliko bitna, a ulje svakako treba smanjiti jer, recimo, maslinovo ulje ima 900 kalorija u jednom decilitru, a vi kad pospete salatu, lako može da ode čitav decilitar.   

Vi ste pristalica da se povrće jede sirovo.

Da, zato što kuvanjem skoči glikemijski indeks, posebno kod šargarepe i nema potrebe da se aktivira insulin s povrćem. Zašto kuvati cveklu, celer i šargarepu, kad se mogu jesti sirovi, recimo, narendani i tako unosite mnogo manje šećera. Kuvani karfiol je mnogo slađi od sirovog, to se oseti u ukusu. Nova pošast je insulinska rezistencija, a tu su i šećerne bolesti, štitna žlezda i hipertnezija, povišen holesterol i još mnoge stvari koje mogu da se reše ishranom i vežbama jer lekovi samo saniraju posledice, a ne rešavaju uzrok. I još nešto, ljudi kupujte namirnice a ne proizvode! Zna se šta su namirnice - žitarice, voće, povrće, meso - tačka. Mleko i mlečni proizvodi nisu namirnice.

Imate specifične preporuke za ishranu jer menjate nekoliko dijeta?

Potpuno je pogrešno nekog staviti na strogi režim ishrane i prebaciti ga na belanca, belo meso i tunjevinu, a on je do juče jeo za doručak burek, za ručak picu i giros za večeru, pa još između tri kafe, čokoladu i čips. Taj čovek bude u stresu zbog nagle promene navika. Njegov jutarnji kortizol je, recimo, 600, a vi mu na sve to date da ujutru jede belanca. On će sedmi dan pući i pojesti sve što ima u frižideru i još kucati kod komšije na vrata. Zato pravim više planova dijeta, dve do tri koje čoveka polako uvode u zudravu ishranu. Najbolje je da klijent zapisuje šta jede nedelju dana, da vidite koliko kalorija on unosi i koliko vuče iz koje vrste namirnica, a onda mu postepeno izbacujete dve tri nezdrave namirnice i ubacujete isto toliko zdravih. Ako je moj klijent 10 godina jede picu za večeru, neka jede još dve nedelje, ali će dobiti zdraviju varijantu u prvom delu dana, pa će mu biti lakše i smirićemo jutarnji kortizol. Onda ćemo uvesti zdrav ručak, a na kraju ćemo ukloniti i tu picu iz večere i njemu će to čak i prijati, verujte mi. Ako neko unosi više od 3000 kalorija dnevno, ne smete naglo da ga bacite na 1800 ili 1700 jer će on sutra da napravi prekršaj u saobraćaju ili da nekog napadne na ulici ili trokira na treningu jer je nervozan i nije jeo. Zato pravim posebnu ishranu za prve dve nedelje, pa druge i onda kad se ubaci u ritam, to ide lako, čak na zadovoljstvo klijenta jer kad pojede picu bude mu muka, loše se oseća.

Kad radimo ceo dan ili ne volimo da kuvamo, brza hrana deluje kao lako i jeftino rešenje, ali kako brzo i povoljno nabaviti zdravu hranu? 

Na svakom ćošku možete naći mesare s uslužnim pečenjem koje vam mere meso i peku. Ispečete 300 grama belog mesa, podelite i pokrijete dva obroka za 180 dinara, dakle 90 dinara po obroku. Isto tako kod Kineza kupite pirinač - 250 grama za 90 dinara, a trebalo bi ga podeliti na četiri do tri obroka, te izađe 30 dinara. Dakle, ukupno je to 120 dinara i još dodate jedan krastavac za salatu. To vam je ista cena kao parče pice. Kada mi kažu da je zdrava ishrana skupa ja kažem pa i lekovi koštaju. Zdravlje je u kretanju i ishrani, nema dalje. 

Zašto onda ljudi odustaju?

Nažalost ljudi kad vide prve rezultate neretko odustaju i to nikako ne mogu da objasnim ali mislim da je najčešći odgovor da smo lenji da bismo vodili računa o sebi.

Koje su to prednosti ovakve promene načina života, i tvoje i tvojih klijenata?

Prvo kažu da se osećaju lakše u svakom smislu, da lakše hodaju, dišu, obavljaju dnevne poslove, da su raspoloženiji i opušteniji i da nemaju više kratak fitilj, da im trening nedostaje kad izostanu. Dosta njih traži da što ranije treniraju da bi im super počeo dan i da bi zadržali tu neku euforiju, taj dobar osećaj. Ima jedna rečenica koja me prati i koja je moj moto u poslu: „Postoji taj jedan osmeh koji je samo moj i ničiji više – to mogu samo ja da izmamim dobrim treningom”.

Snežana Milanović