Даниела Стаменковић, фитнес тренер: Вежбе за преображај тела и душе

Ова жена савршене менталне и физичке хигијене, на Инстаграму позната као Чудовиште из фитнеса, данас дели своје искуство и помаже другима у њиховом путовању ка неком здравијем и згоднијем животу.  

Када си почела свој преображај?

Преображај се десио пре 11 година. Тежила сам невероватних 100 килограма у то време, и то нису киле које сам добила после порођаја јер је мој син у том тренутку кренуо у први разред. То су киле условљене неким животним незадовољством, седиментарним начином живота јер сам радила као новинар уредник и наравно нездравом исхраном - испијала кафе до 14, први оброк јела у 15 сати. Преображај је кренуо 2008. године, журила сам на посао, излететла из туш кабине, први пут заборављајући одећу и налететла сам на велико огледало у дневној соби - слика коју сам угледала је било буђење. Просто нисам могла да верујем да сам то ја, и да сам као бивши спортиста, одбојкашица, дозволила себи да дође до тога да једва станем у то огледало. То је био толики шок да сам тај дан остала код куће. Буквално је кликнуло нешто у мени и ођедном се догодио тај преломни моменат јер никада до тада нисам држала дијете нити покушавала да смршам.

Шта је био први корак?

Прво сам почела да смањујем унос хране али потпуно погрешно јер тада још нисам имала ово знање па сам се изгладњивала, што ником не препоручујем. Успела сам да скинем известан број килограма али сам приметила да имам вишак коже и да сало не одлази равномерно јер губим тамо где нећу, а остаје где не треба. Када се правилно храниш и тренираш онда и правилно губиш килограме. Тако да сам почела да се едукујем о исхрани и да тренирам што ми није тешко пало јер сам као бивша одбојкашица навикла да имам и по два тренинга дневно током припрема. Помогла ми је та спортска дисциплина и дух јер сам се лако убацила у фитнес и у редовне тренинге од два-три пута недељно, да бих за шест месеци дошла до пет, некада и шест. Јако брзо сам се заљубила у фитнес, а теретана је дошла касније.

Када си одлучила да помажеш другима?

То је некако дошло спонтано. Људи су приметили моју промену и тражили су савете и молили да тренирају са мном. Створила се група девојака које су тренирале са мном, али сад кад се осврнем, видим да је то заиста било базично и да су то биле тек неке основе фитнеса, мада је давало резултате. Схватила сам да то мене, за разлику од новинарског посла, много више испуњава и да сам срећна кад ме питају шта да једу, како да вежбају. Онда сам кренула да се едукујем, дипломирала на Тимсу и како је време одмицало колико сам радила на себи толико сам радила на другима.

Из којих све разлога људи долазе на тренинге?

Првенствено људи имају проблема с леђима, рецимо, дискус хернија, ту радимо физикалну терапију, наравно има и доста жена које желе да смршају и да се затегну али највише ме радује што има доста људи који долазе да тренирају јер знају да је то здраво и добро за њих и уврстили су то у свакодневни живот. Било је ту и професионалних спортиста мада им првенствено радим исхрану и то ми је јако интересантно. Рецимо, сад сарађујем с Репрезентацијом Србије у кик-боксу, радила сам с рукометашима и мушким и женским тимом, исто исхрану, а било је и тренинга снаге и издржљивости.

Шта људи највише греше када мисле да се здраво хране?

Највише греше у комбиновању намирница, количини и обради намирница. Ја сам посматрала како и колико људи једу јер одокативно могу да проценим грамажу - обично уносе око 180 грама пиринча па још 250 грама меса и још грил поврће у уљу. То је тањир који тежи више од 400 грама хране по оброку, а то је око седам тренинга јер рекреативци потроше од 200 до 250 калорија по тренингу, а професионални спортисти, они што цеде мајице после тренинга, могу да потроше до 600 калорија. Била је једна теорија да је добро да се попије чоколадно млеко после тренинга. То је супер Новаку Ђоковићу који је потрошио 800 калорија да попије 200, али ако ви потрошите 200 и онда толико и попијете, ви сте за пар секунди анулирали ефекте тренинга. Кад напишем људима да уносе 120 до 150 грама меса или 50 и 70 грама киное, они се шокирају колико је то мање од оног што иначе једу.

Данас је омражен тај концепт мерења хране и бројања калорија, тежи се неким једноставнијим решењима.

Мерење хране је ужасно напорно и ствара анксиозност али се брзо и лако усваја јер се након првог мерења научи да је 50 грама овсених пахуљица четири до пета супених кашика и онда више нема мерења, исто тако и пиринач и месо. Количина поврћа и није толико битна, а уље свакако треба смањити јер, рецимо, маслиново уље има 900 калорија у једном децилитру, а ви кад поспете салату, лако може да оде читав децилитар.   

Ви сте присталица да се поврће једе сирово.

Да, зато што кувањем скочи гликемијски индекс, посебно код шаргарепе и нема потребе да се активира инсулин с поврћем. Зашто кувати цвеклу, целер и шаргарепу, кад се могу јести сирови, рецимо, нарендани и тако уносите много мање шећера. Кувани карфиол је много слађи од сировог, то се осети у укусу. Нова пошаст је инсулинска резистенција, а ту су и шећерне болести, штитна жлезда и хипертнезија, повишен холестерол и још многе ствари које могу да се реше исхраном и вежбама јер лекови само санирају последице, а не решавају узрок. И још нешто, људи купујте намирнице а не производе! Зна се шта су намирнице - житарице, воће, поврће, месо - тачка. Млеко и млечни производи нису намирнице.

Имате специфичне препоруке за исхрану јер мењате неколико дијета?

Потпуно је погрешно неког ставити на строги режим исхране и пребацити га на беланца, бело месо и туњевину, а он је до јуче јео за доручак бурек, за ручак пицу и гирос за вечеру, па још између три кафе, чоколаду и чипс. Тај човек буде у стресу због нагле промене навика. Његов јутарњи кортизол је, рецимо, 600, а ви му на све то дате да ујутру једе беланца. Он ће седми дан пући и појести све што има у фрижидеру и још куцати код комшије на врата. Зато правим више планова дијета, две до три које човека полако уводе у зудраву исхрану. Најбоље је да клијент записује шта једе недељу дана, да видите колико калорија он уноси и колико вуче из које врсте намирница, а онда му постепено избацујете две три нездраве намирнице и убацујете исто толико здравих. Ако је мој клијент 10 година једе пицу за вечеру, нека једе још две недеље, али ће добити здравију варијанту у првом делу дана, па ће му бити лакше и смирићемо јутарњи кортизол. Онда ћемо увести здрав ручак, а на крају ћемо уклонити и ту пицу из вечере и њему ће то чак и пријати, верујте ми. Ако неко уноси више од 3000 калорија дневно, не смете нагло да га баците на 1800 или 1700 јер ће он сутра да направи прекршај у саобраћају или да неког нападне на улици или трокира на тренингу јер је нервозан и није јео. Зато правим посебну исхрану за прве две недеље, па друге и онда кад се убаци у ритам, то иде лако, чак на задовољство клијента јер кад поједе пицу буде му мука, лоше се осећа.

Кад радимо цео дан или не волимо да кувамо, брза храна делује као лако и јефтино решење, али како брзо и повољно набавити здраву храну? 

На сваком ћошку можете наћи месаре с услужним печењем које вам мере месо и пеку. Испечете 300 грама белог меса, поделите и покријете два оброка за 180 динара, дакле 90 динара по оброку. Исто тако код Кинеза купите пиринач - 250 грама за 90 динара, а требало би га поделити на четири до три оброка, те изађе 30 динара. Дакле, укупно је то 120 динара и још додате један краставац за салату. То вам је иста цена као парче пице. Када ми кажу да је здрава исхрана скупа ја кажем па и лекови коштају. Здравље је у кретању и исхрани, нема даље. 

Зашто онда људи одустају?

Нажалост људи кад виде прве резултате неретко одустају и то никако не могу да објасним али мислим да је најчешћи одговор да смо лењи да бисмо водили рачуна о себи.

Које су то предности овакве промене начина живота, и твоје и твојих клијената?

Прво кажу да се осећају лакше у сваком смислу, да лакше ходају, дишу, обављају дневне послове, да су расположенији и опуштенији и да немају више кратак фитиљ, да им тренинг недостаје кад изостану. Доста њих тражи да што раније тренирају да би им супер почео дан и да би задржали ту неку еуфорију, тај добар осећај. Има једна реченица која ме прати и која је мој мото у послу: „Постоји тај један осмех који је само мој и ничији више – то могу само ја да измамим добрим тренингом”.

Снежана Милановић