NESUĐENI NASLEDNIK srpske krune proveo 15 godina u zatočeništvu! DA LI JE Princ Đorđe Karađorđević bio žrtva zavere ili duševni bolesnik?

Okovana gotovo savršenom tišinom koju remeti tek šum vetra i šuštanje lišća, ovo zdanje smešteno je duboko u nedrima duševne bolnice podignute na imanju koje je svojevremeno kraljica Natalija Obrenović prodala državi. Nagrizena zubom vremena, "Prinčeva vila" je bila u dosta lošem stanju ali je zahvaljujući upravi ustanove renovirana tako da sada izgleda identično kao kada je tog 9. juna 1926. godine u nju doveden nesuđeni naslednik krune Kraljevine Srbije.

Istorija beleži da je nakon serije incidenata najstariji sin kralja Petra I Karađorđevića abdicirao u korist mlađeg brata Aleksandra a nakon toga se došlo do zaključka i da mu je potrebna i - hospitalizacija. A to da li ga je u psihijatrijsku ustanovu dovela duševna bolest, preka narav ili zavera velikih sila, do danas je predmet polemika i sumnji.

- SPB “Gornja Toponica” je prva psihijatrijska ustanova koja je namenski sagrađena u našoj zemlji. Gradnja vile je započeta za boravak princa Đorđa koji je bio prvi pacijent ove bolnice. On se u nju uselio 1926.godine a došao je iz Belje gde je prethodno dobio dijagnozu duševne bolesti. Ostali pacijenti došli su nekih godinu dana posle toga, 1.maja 1927. godine iz Guberevca. Princ je u ovoj vili je proveo 15 godina – počinje priču direktor bolnice dr Milan Stanojković.

Princ Đorđe Karađorđević je u Toponici kod Niša bio do okupacije u aprilu 1941. godine -prilikom pokušaja da preko Crne Gore bude evakuisan u inostranstvo Nemci su ga uhapsili. Dr Stanojković navodi da su, prema nekim izvorima, Nemci ponudili princu saradnju ali da je on to odbio.

- Da li zbog toga ili zbog drugih razloga - da li je to komunistička vlast cenila, on je bio jedni Karađorđević koji je, posle izlaska iz bolnice, živeo do kraja svog života u Srbiji. Zanimljivo je to da po izlasku iz bolnice princ Đorđe nikada više nije lečen na psihijatriji i da je normalno živeo svoj život, što govori da je bio dušeno zdrav. Jer hronične psihijatrijske bolesti su trajne bolesti i one ne mogu da prođu bez lečenja. Ovo zdanje ima ogroman istorijski i kulturni značaj. Tu je na neki način pisana istorija naše države jer je princ Đorđe bio prestolonaslednik koji je trebalo da bude kralj, da nije došlo do abdikacije, do, očigledno političke procene – kaže dr Stanojković.

Staza bola

Prinčeva vila ima četiri sobe i jedan salon, a zgrada je ograđena posebnom ogradom. Na prozorima su rešetke, oko paviljona dve kružne betonske staze po kojima je princ jedino mogao da seta. U pratnji naoružanog stražara. Prinudno šetalište on je nazivao “via dolores” – staza bola. Iz psihijatrijske bolnice je tokom 15 godina izašao samo nekoliko puta.

- Kada bi se uželeo Niša, princ Đorđe bi se požalio na zubobolju. Onda bi straža prezala fijaker i vozili su ga u Niš kod zubara. To je ponovio tri puta dok četvrtog puta nisu napravili stomatološku ordinaciju u samoj vili i tako ukinuli mogućnost da zubobolja bude razlog za šetnju do Niša - priča dr Dragan Vukadinović, psihijatar u specijalnoj bonici koji je radeći na svojoj knjizi sakupio i istorijsku građu o prinčevom boravku u ustanovi.

Kralj ga posmatrao dvogledom sa brda?

Pisanih tragova da je kralj Aleksandar ikada posetio brata za vreme boravka u bolnici u Toponici – nema.

- Nisam naišao na podatak da ga je kralj posetio. Pričali su mi, to je više usmena informacija, da je kralj navodno dolazio do susednog brda odakle dvogledom gledao brata kako šeta ispred vile. Postoji neka prepiska koju citiramo u knjigama gde je princ Đorđe bio vrlo oštar i vulgaran u obraćanju kralju. Međutim, tu treba da se zna širi istorijski kontekst da je on, iako je abdicirao, gajio nadu da će se uslovno rečeno poništiti abdikacija, da će se vratiti na presto, posebno posle atentata u Marselju – veli dr Vukadinović.

Dijagnozu demantovala istorija?

On objašnjava da je princ Đorđe bio hospitalizovan sa dijagnozom šizofrenije, relativno novog oboljenja u to vreme. Ona je podrazumevala trajnu duševnu bolest koja nosi progresivno propadanje ličnosti, što je, po mišljenju dr Vukadinovića, istorija kasnije demantovala.

- Princ Đorđe je po izlasku iz Toponice do kraja života živeo normalno, bez problema, pa ako se to uzme u obzir, kao i druge okolnosti, itekako se s logikom dovodi u pitanje dijagnoza. Pogotovo jer je nakon izlaska nastavio da živi normalnim životom, oženio se i više nije lečen. Sve to je apsolutno u koliziji sa konkretnom dijagnozom – navodi dr Vukadinović.

Pokretne stvari pokradene

Nakon početka rata većina pokretnih stvari su pokradene iz vile. Međutim, u toku rekonstrukcije, došlo se do iznenađujućeg otkrića.

- Na tavanu smo našli dva originalna lustera. Jedan je bio kompletan a na drugom je bila polomljena jedna kugla pa smo morali sve da ih zamenimo ali smo našli gotovo identične – kaže direktor Stanojković.

Rekonstrukcija je obavljena u konsultaciji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, iako zgrada nije pod zaštitom.

- Obnovili smo je tako da izgleda autentično samo je ugrađena nova stolarija. Ostavili smo pločice u hodniku, kao neki trag te prošlosti u izvornom obliku. Nameštaj smo pokušali da rekonstruišemo kako pretpostavljamo da je izgledao u to vreme jer nemamo nikakve fotografije, nažalost – objašnjava dr Stanojković.

Novi život "Prinčeve vile"

Vila će opet imati ulogu u psiho i socio terapijskom procesu sa pacijentima.

- Tu planiramo opet druženje pacijenata sa umetnicima u vreme “Nišvila”, “Filmskih susreta”, NIMUS-a, obnovu likovne kolonije. Sa južne strane bolnice imamo kapiju koju možemo da otvorimo tako da je mogu da dođu i turisti. Postoji ideja da u jednoj od soba bude i neka stalna postavka gradskog muzeja – kaže Stanojković.

Muzej spomen soba

U vili je postoji Muzej spomen soba koju je osnovao medicinski tehničar Vladimir Spremo. U njoj se se nalaze fotografije kraljevske porodice, pojedini arheološki predmeti pronađeni na prostoru bolnice, bukagije i delovi medicinske opreme koja je korišćena za lečenje psihijatrijskih pacijenata u davna vremena…

Predmeta koje je lično princ Đorđe koristio nažalost nema ali spomen soba na svoj način oslikava duh prošlih vremena.

- Od princa Đorđa u vili nije ostalo ništa. On nije imao ništa svoje, imao je jedan kaput, beretku, jedne teške cipele u kojima nije bilo moguće bežati. Mogao je da dobije parče papira i malu drvenu olovku kako ne bi mogao njome sebi da naudi. Stavio sam nekoliko fotografija kraljevske porodice kao i deo nameštaja koji je iz tog vremena, ali nije pripadao princu. To su jedan stočić i pisaća mašina koja je najverovatnije pripadala lekaru koji je lečio princa Đorđa – priča Spremo.

(Kurir.rs/Blic)