НЕСУЂЕНИ НАСЛЕДНИК српске круне провео 15 година у заточеништву! ДА ЛИ ЈЕ Принц Ђорђе Карађорђевић био жртва завере или душевни болесник?

Окована готово савршеном тишином коју ремети тек шум ветра и шуштање лишћа, ово здање смештено је дубоко у недрима душевне болнице подигнуте на имању које је својевремено краљица Наталија Обреновић продала држави. Нагризена зубом времена, "Принчева вила" је била у доста лошем стању али је захваљујући управи установе реновирана тако да сада изгледа идентично као када је тог 9. јуна 1926. године у њу доведен несуђени наследник круне Краљевине Србије.

Историја бележи да је након серије инцидената најстарији син краља Петра И Карађорђевића абдицирао у корист млађег брата Александра а након тога се дошло до закључка и да му је потребна и - хоспитализација. А то да ли га је у психијатријску установу довела душевна болест, прека нарав или завера великих сила, до данас је предмет полемика и сумњи.

- СПБ “Горња Топоница” је прва психијатријска установа која је наменски саграђена у нашој земљи. Градња виле је започета за боравак принца Ђорђа који је био први пацијент ове болнице. Он се у њу уселио 1926.године а дошао је из Беље где је претходно добио дијагнозу душевне болести. Остали пацијенти дошли су неких годину дана после тога, 1.маја 1927. године из Губеревца. Принц је у овој вили је провео 15 година – почиње причу директор болнице др Милан Станојковић.

Принц Ђорђе Карађорђевић је у Топоници код Ниша био до окупације у априлу 1941. године -приликом покушаја да преко Црне Горе буде евакуисан у иностранство Немци су га ухапсили. Др Станојковић наводи да су, према неким изворима, Немци понудили принцу сарадњу али да је он то одбио.

- Да ли због тога или због других разлога - да ли је то комунистичка власт ценила, он је био једни Карађорђевић који је, после изласка из болнице, живео до краја свог живота у Србији. Занимљиво је то да по изласку из болнице принц Ђорђе никада више није лечен на психијатрији и да је нормално живео свој живот, што говори да је био душено здрав. Јер хроничне психијатријске болести су трајне болести и оне не могу да прођу без лечења. Ово здање има огроман историјски и културни значај. Ту је на неки начин писана историја наше државе јер је принц Ђорђе био престолонаследник који је требало да буде краљ, да није дошло до абдикације, до, очигледно политичке процене – каже др Станојковић.

Стаза бола

Принчева вила има четири собе и један салон, а зграда је ограђена посебном оградом. На прозорима су решетке, око павиљона две кружне бетонске стазе по којима је принц једино могао да сета. У пратњи наоружаног стражара. Принудно шеталиште он је називао “виа долорес” – стаза бола. Из психијатријске болнице је током 15 година изашао само неколико пута.

- Када би се ужелео Ниша, принц Ђорђе би се пожалио на зубобољу. Онда би стража презала фијакер и возили су га у Ниш код зубара. То је поновио три пута док четвртог пута нису направили стоматолошку ординацију у самој вили и тако укинули могућност да зубобоља буде разлог за шетњу до Ниша - прича др Драган Вукадиновић, психијатар у специјалној боници који је радећи на својој књизи сакупио и историјску грађу о принчевом боравку у установи.

Краљ га посматрао двогледом са брда?

Писаних трагова да је краљ Александар икада посетио брата за време боравка у болници у Топоници – нема.

- Нисам наишао на податак да га је краљ посетио. Причали су ми, то је више усмена информација, да је краљ наводно долазио до суседног брда одакле двогледом гледао брата како шета испред виле. Постоји нека преписка коју цитирамо у књигама где је принц Ђорђе био врло оштар и вулгаран у обраћању краљу. Међутим, ту треба да се зна шири историјски контекст да је он, иако је абдицирао, гајио наду да ће се условно речено поништити абдикација, да ће се вратити на престо, посебно после атентата у Марсељу – вели др Вукадиновић.

Дијагнозу демантовала историја?

Он објашњава да је принц Ђорђе био хоспитализован са дијагнозом шизофреније, релативно новог обољења у то време. Она је подразумевала трајну душевну болест која носи прогресивно пропадање личности, што је, по мишљењу др Вукадиновића, историја касније демантовала.

- Принц Ђорђе је по изласку из Топонице до краја живота живео нормално, без проблема, па ако се то узме у обзир, као и друге околности, итекако се с логиком доводи у питање дијагноза. Поготово јер је након изласка наставио да живи нормалним животом, оженио се и више није лечен. Све то је апсолутно у колизији са конкретном дијагнозом – наводи др Вукадиновић.

Покретне ствари покрадене

Након почетка рата већина покретних ствари су покрадене из виле. Међутим, у току реконструкције, дошло се до изненађујућег открића.

- На тавану смо нашли два оригинална лустера. Један је био комплетан а на другом је била поломљена једна кугла па смо морали све да их заменимо али смо нашли готово идентичне – каже директор Станојковић.

Реконструкција је обављена у консултацији са Заводом за заштиту споменика културе, иако зграда није под заштитом.

- Обновили смо је тако да изгледа аутентично само је уграђена нова столарија. Оставили смо плочице у ходнику, као неки траг те прошлости у изворном облику. Намештај смо покушали да реконструишемо како претпостављамо да је изгледао у то време јер немамо никакве фотографије, нажалост – објашњава др Станојковић.

Нови живот "Принчеве виле"

Вила ће опет имати улогу у психо и социо терапијском процесу са пацијентима.

- Ту планирамо опет дружење пацијената са уметницима у време “Нишвила”, “Филмских сусрета”, НИМУС-а, обнову ликовне колоније. Са јужне стране болнице имамо капију коју можемо да отворимо тако да је могу да дођу и туристи. Постоји идеја да у једној од соба буде и нека стална поставка градског музеја – каже Станојковић.

Музеј спомен соба

У вили је постоји Музеј спомен соба коју је основао медицински техничар Владимир Спремо. У њој се се налазе фотографије краљевске породице, поједини археолошки предмети пронађени на простору болнице, букагије и делови медицинске опреме која је коришћена за лечење психијатријских пацијената у давна времена…

Предмета које је лично принц Ђорђе користио нажалост нема али спомен соба на свој начин осликава дух прошлих времена.

- Од принца Ђорђа у вили није остало ништа. Он није имао ништа своје, имао је један капут, беретку, једне тешке ципеле у којима није било могуће бежати. Могао је да добије парче папира и малу дрвену оловку како не би могао њоме себи да науди. Ставио сам неколико фотографија краљевске породице као и део намештаја који је из тог времена, али није припадао принцу. То су један сточић и писаћа машина која је највероватније припадала лекару који је лечио принца Ђорђа – прича Спремо.

(Курир.рс/Блиц)