SVEMIR PUN IZNENAĐENJA Kiseonik otkriven u najdaljoj galaksiji!

Otkriće, opisano u dve različite studije, omogućio je ALMA interferometar, a revolucionarni podaci nateraće astronome da ponovo razmisle o tome koliko brzo su se galaksije formirale u ranom svemiru, saopštila je Južna evropska opservatorija (ESO).

Galaksija JADES-GS-z14-0 otkrivena je prošle godine i to je najdalja poznata galaksija. Svetlosti te galaksije bilo je potrebno 13,4 milijardi godina da stigne do nas, što znači da je naučnici vide kakva je bila kada je svemir bio star manje od 300 miliona godina.

Nova detekcija kiseonika pomoću teleskopskog snopa ALMA u pustinji Atakama u Čileu sugeriše da je galaksija mnogo hemijski zrelija nego što se očekivalo.

- Ovo je kao da smo otkrili adolescenta na mestu gde smo očekivali bebu. Rezultat pokazuje da je galaksija formirana vrlo brzo i da je brzo sazrela, što dodaje dokaze teoriji da se formiranje galaksija desilo mnogo brže nego što smo mislili – rekao je Sander Šauvs, doktorand opservatorije Lejden u Holandiji i prvi autor studije prihvaćene za objavljivanje u Astrofizikal džurnal.

Galaksije obično započinju svoje živote pune mladih zvezda, sastavljenih uglavnom od lakih elemenata poput vodonika i helijuma. Kako zvezde evoluiraju, stvaraju teže elemente poput kiseonika, koji se onda šire po galaksiji kada one „umru“. Istraživači su mislili da je sa 300 miliona godina svemir i dalje bio premlad da bi imao galaksije pune težih elemenata. Međutim, dve studije urađene pomoću teleskopskog snopa ALMA pokazuju da je galaksija JADES-GS-z14-0 imala 10 puta više elemenata nego što se očekivalo.

Prvu studiju uradili su holandski istraživači, a drugu, koja je prihvaćena za objavljivanje u Astronomny & Astrophysics, italijanski naučnici.