СВЕМИР ПУН ИЗНЕНАЂЕЊА Кисеоник откривен у најдаљој галаксији!

Откриће, описано у две различите студије, омогућио је АЛМА интерферометар, а револуционарни подаци натераће астрономе да поново размисле о томе колико брзо су се галаксије формирале у раном свемиру, саопштила је Јужна европска опсерваторија (ЕСО).

Галаксија JADES-GS-з14-0 откривена је прошле године и то је најдаља позната галаксија. Светлости те галаксије било је потребно 13,4 милијарди година да стигне до нас, што значи да је научници виде каква је била када је свемир био стар мање од 300 милиона година.

Нова детекција кисеоника помоћу телескопског снопа АЛМА у пустињи Атакама у Чилеу сугерише да је галаксија много хемијски зрелија него што се очекивало.

- Ово је као да смо открили адолесцента на месту где смо очекивали бебу. Резултат показује да је галаксија формирана врло брзо и да је брзо сазрела, што додаје доказе теорији да се формирање галаксија десило много брже него што смо мислили – рекао је Сандер Шаувс, докторанд опсерваторије Лејден у Холандији и први аутор студије прихваћене за објављивање у Астрофизикал џурнал.

Галаксије обично започињу своје животе пуне младих звезда, састављених углавном од лаких елемената попут водоника и хелијума. Како звезде еволуирају, стварају теже елементе попут кисеоника, који се онда шире по галаксији када оне „умру“. Истраживачи су мислили да је са 300 милиона година свемир и даље био премлад да би имао галаксије пуне тежих елемената. Међутим, две студије урађене помоћу телескопског снопа АЛМА показују да је галаксија JADES-GS-з14-0 имала 10 пута више елемената него што се очекивало.

Прву студију урадили су холандски истраживачи, а другу, која је прихваћена за објављивање у Astronomny & Astrophysics, италијански научници.