Ninine mustre: Baštovanka
Na jednom seminaru o svesnosti, predavač nam je ponudio zanimljivu metaforu o tome kako da se odnosimo prema sebi i sopstvenom biću kako bismo živeli svesno i tako se razvijali i napredovali u životu. Uporedio je život sa baštom, a čoveka sa baštovanom.
Priča me je iz nekog razloga veoma duboko dirnula i počela sam da joj se često vraćam i da koristim tu metaforu u svakodnevnom životu.
U mojoj „bašti“ raste raznoliko bilje. Ima tu lepog cveća, raznolikog višegodišnjeg, koje negujem godinama.
Tu spadaju ona moja ponašanja koja sam od malena usvojila – ljubazna sam, otvorenog uma, trudim se da budem korektna, da pomažem drugim ljudima.
Ogromna stabla starog drveća su moja porodica koja mi je osnov za život, a ima i onih koja više nisu živa, nema novog lišća ni plodova, ali stoje tu kao neki kipovi – čuvari uspomena.
Ima i onih koje bi trebalo češće orezivati, to su neka stara i nova prijateljstva koja se tim orezivanjem tu i tamo obnavljaju.
Naravno da je i korov prisutan jer i on ima svoju ulogu koju uglavnom ne razumem, ali, možda mi korov ukazuje na to kako nešto ne treba da radim, ili da sam nešto važno zapustila, ili da sam dozvolila da se razvije neka nepotrebna i štetna navika. Najzanimljiviji deo „bašte“ odnosi se na kompost.
To su razne nečistoće koje se nakupljaju od truljenja otpadaka u bašti. To je ono što smrducka i stvara nelagodan osećaj neurednosti i nečistoće.
Ja spadam u one tipove koji se radije prave da taj otpad ne primećuju, bacam ga u zaturene ćoškove po bašti, rečima psihologije se to opisuje kao potiskivanje onoga što mi ne prija.
Međutim, kompost je upravo nešto što se pretvara u prihranu mojih biljaka u bašti. Da bi svo rastinje lepo uspevalo, mora da se nađubri. Inače se zemlja isposti i svo bilje bude zakržljalo, sve dok se u potpunosti ne osuši.
E sad, ta transformacija komposta u prihranu je za mene najvažniji proces. Imam osećaj da svakodnevnim podsećanjem da je važno da svesno prihvatim i ono što mi se kod sebe ne dopada, polako uspevam u toj transformaciji.
Iako je jednostavnije i svima milije da zavirujemo u tuđe bašte i tamo primećujemo korov i kompost, svoju baštu moramo sami da negujemo. Dobra baštovanka, kakva želim da postanem, mora svakodnevno da vežba da se fokusira na ono što radi i kako to radi.
Moram da budem prisutna u svojoj bašti, svesna šta se događa u meni, a ne samo onoga što je oko mene.
Kad moja bašta bude napredna, uredna i negovana, poslužiće kao dobar primer i lepa mustra i baštovanima u okruženju.
Mogu samo da zamislim krajnji ishod: svet ispunjen cvetnim i mirišljavim baštama i srećnim baštovanima.
Nina Martinović Armbruster
