Ninine mustre:  Upozorenja i rešenja

Što se tiče preduzimanja, na tome se u glavnom sve i završi. Do neke sledeće prilike kada zima bude previše topla, ili suša previše jaka, ili leto previše vlažno... Onda se opet slušaju upozorenja na sve strane. To je samo jedan od mnogobrojnih primera kako mi ljudi mnogo volimo da dajemo upozorenja, da ukazujemo na probleme, da saopštavamo zastrašujuće činjenice i prognoziramo crne dane. Ja spadam u one koji tragaju za rešenjima.

Na glavu su mi se već popeli svi oni što stalno nešto kritikuju i upozoravaju. Sve su kao nešto dobromnamerni i oni su tu da probude ljude, da se ti neki drugi ljudi osveste i shvate u kakvom problemu žive. Ne bi tu bilo ničeg lošeg da se iza tih saopštenja nađu i rešenja. Volela bih da svako od tih uzbunjivača i razbuđivača javnosti pokaže na ličnom primeru šta on preduzima da situaciju u svetu popravi.

Kad im se postavi takvo pitanje, obično imaju spremne odgovore da nisu oni kao jedinke sposobni da išta promene. Na opasku da se svet upravo i sastoji od takvih jedinki, nemoćno sležu ramenima i upiru prstom u sve druge koji nisu spremni da išta preduzmu, za razliku od njih koji eto, jesu, ali jaki su samo na rečima. Znam da mnogi od nas osećaju neku vrstu nemoći kada su u pitanju teme svetskih razmera. Ali ne razumem potrebu da se danima, mesecima, a često i godinama naklapa o problemima koje svi zajedno kreiramo, a o rešenjima, koja isto tako svi zajedno možemo da iskreiramo, gotovo da se upopšte ne govori.

Ne želim da poverujem da smo svi podlegli masovnoj histeriji koju nam serviraju mediji i da samo ono što je zastrašujuće treba da se nađe u centru pažnje. Zato se okrećem nekim drugim izvorima informisanja i trudim se da koristim sopstveni izvor znanja i rešenja. Moje unutrašnje biće, kada je oslobođeno od raznih uticaja, predrasuda i informacionih zagađenja, obezbeđuje mi sasvim dovoljno korisnih podataka na osnovu kojih se onda ponašam u skladu sa prirodnim zakonitostima koje vladaju na našoj planeti. Tada ne nasedam na zastrašivanja i posmatram svet oko sebe kroz prizmu ljubavi i razumevanja.

Razumem nesrećnike – vlasnike velikih korporacija koji isključivo zarad profita seku šume, crpe naftu, zabranjuju patente za besplatnu energiju, truju hranu i serviraju razne laži kako bi sve to prikrili i opravdali, ali ih ne podržavam. Ja kao jedna jedinka - sitna, ali ipak kao i sve druge jedinke bitna, vozim bicikl umesto auta kada mi vreme dozvoljava, posadim ponekad neku biljku i nastojim da širim oko sebe pozitivne vibracije. Možda ne deluje značajno, ali sada već dovoljan broj ljudi zna da je krajnje vreme za neku akciju. Kome je dosta upozorenja, krajnje je vreme da ponudi neka svoja rešenja.

Nina Martinović Armbruster

WWW.ninamartinovic.com