Нинине мустре: Баштованка
На једном семинару о свесности, предавач нам је понудио занимљиву метафору о томе како да се односимо према себи и сопственом бићу како бисмо живели свесно и тако се развијали и напредовали у животу. Упоредио је живот са баштом, а човека са баштованом.
Прича ме је из неког разлога веома дубоко дирнула и почела сам да јој се често враћам и да користим ту метафору у свакодневном животу.
У мојој „башти“ расте разнолико биље. Има ту лепог цвећа, разноликог вишегодишњег, које негујем годинама.
Ту спадају она моја понашања која сам од малена усвојила – љубазна сам, отвореног ума, трудим се да будем коректна, да помажем другим људима.
Огромна стабла старог дрвећа су моја породица која ми је основ за живот, а има и оних која више нису жива, нема новог лишћа ни плодова, али стоје ту као неки кипови – чувари успомена.
Има и оних које би требало чешће орезивати, то су нека стара и нова пријатељства која се тим орезивањем ту и тамо обнављају.
Наравно да је и коров присутан јер и он има своју улогу коју углавном не разумем, али, можда ми коров указује на то како нешто не треба да радим, или да сам нешто важно запустила, или да сам дозволила да се развије нека непотребна и штетна навика. Најзанимљивији део „баште“ односи се на компост.
То су разне нечистоће које се накупљају од труљења отпадака у башти. То је оно што смрдуцка и ствара нелагодан осећај неуредности и нечистоће.
Ја спадам у оне типове који се радије праве да тај отпад не примећују, бацам га у затурене ћошкове по башти, речима психологије се то описује као потискивање онога што ми не прија.
Међутим, компост је управо нешто што се претвара у прихрану мојих биљака у башти. Да би сво растиње лепо успевало, мора да се нађубри. Иначе се земља испости и сво биље буде закржљало, све док се у потпуности не осуши.
Е сад, та трансформација компоста у прихрану је за мене најважнији процес. Имам осећај да свакодневним подсећањем да је важно да свесно прихватим и оно што ми се код себе не допада, полако успевам у тој трансформацији.
Иако је једноставније и свима милије да завирујемо у туђе баште и тамо примећујемо коров и компост, своју башту морамо сами да негујемо. Добра баштованка, каква желим да постанем, мора свакодневно да вежба да се фокусира на оно што ради и како то ради.
Морам да будем присутна у својој башти, свесна шта се догађа у мени, а не само онога што је око мене.
Кад моја башта буде напредна, уредна и негована, послужиће као добар пример и лепа мустра и баштованима у окружењу.
Могу само да замислим крајњи исход: свет испуњен цветним и миришљавим баштама и срећним баштованима.
Нина Мартиновић Армбрустер
