Majstori za staklo iz klasterskog mlina

Art nuvo stil i vrhunski komadi stakla su nerazdvojni deo istorije umetnosti, a među najvrednijim komadima i za kolekcionare i za svetske muzeje svakako su predmeti od čuvenog češkog „lec” stakla, sa takozvanim metalnim prelivima. Ova vrsta stakla se inače zove iridescent umetničko staklo, što u slobodnom prevodu znači staklo koje se preliva u duginim bojama.

On već nakon godinu dana počinje da angažuje poznate tehnologe i umetnike, fabruka je modernizovana i uvedene su  nove, i patentirane savremene tehnike i procesi. Zlatno doba kompanije počinje sa stupanjem na svetsku scenu umetničkog pravca Art nuvo, jugendstila ili secesije, kako se gde ovaj pravac zvao.

U leto 1897. organizovana je izložba Tifani stakla u Muzeju severne Češke u Liberecu. Jedan od posetilaca izložbe bio je Maks fon Spaun. To se često ističe kao trenutak kada  kada Lec prelazi sa proizvodnje stakla u stilu historicizma na secesiju. Međutim, veliko je pitanje da li je to baš tako. Kompanija je dobila patenta stakla s „metalnim sjajem” ili metalnim prelivima već 1895. i 1896, a Lec je staklo sa secesijskim dekorom Pampas i Papilon registrovao 1896.

Ono što izgleda da bi moglo biti istinito to je da je otprilike u vreme izložbe fon Spaun shvatio tržišni potencijal jeftinije verzije Tifani basnoslovno skupog favrile stakla. Shodno tome, od 1898. pa nadalje, Lec proizvodi značajne količine stakla, to jest vaza, činija ili lampi „u stilu” Tifani, a koji se često jedva razlikuju od „tifanija". Caka je bila u tome što je Lec to sve proizvodio i prodavao po mnogo nižim cenama.

Međutim, fon Spaun nije dozvolio da Lec staklara ostane upamćena  samo po svojim kopijama tuđeg stakla. Oslanjajući se na ranije iskustvo, kao što je „olimpia” dekor stakla iz 1896, fon Spaun stvara remek-delo, dekor  „fenomen”. Takođe, fabrika počinje izuzetno uspešnu saradnju sa nekim od najpoznatijih umetnika i dizajnera, posebno sa Marijom Kirhner, i Hofšteter, a preko svojih distributera u Beču, kompanije Bakalovič, i sa najslavnijim imenima istorije primenjene umetnosti i arhitekture  Jozefom Hofmanom i Koloman Moserom. Njih dvojica su i osnivači bečke sesecije.

Uspeh Fenomen dizajna stakla bio je izvanredan, ali je takođe bio izuzetno kratkog veka i to od Svetske izložbe u Parizu, sa oštrim padom popularnosti od 1903. pa nadalje. Proizvodni podaci staklare pokazuju da je dostigla vrhunac od 1900. do 1902, a zatim je opao za 25 posto 1903, još 20 odsto 1904. i još 25 procenata 1905.

Slavne godine Leca bile su istorija. Kompanija je postojala još četrdeset godina, ali se nikada nije ni približila sjaju secesije. Tokom 20. i 30. godina 20. veka postojalo je mnogo pokušaja da se kroz kreativnost i inovativnost povrati ugled „leca”. Bilo je i uspeha kao sa takozvanim „tango” staklom koje je dizjanirao Mihail Povolni ali su to bili samo trzaji. Fabrika „Lec” je posle niza finansijskih problema; promena vlasnika i ratova ugašena 1947. godine.

Najbolje se pazari u Beču

Vaze ili činije od lec stakla retko se pojavljuju na našem tržištu, posebno oni komadi rađeni u secesijskom stilu, a najbolje mesto za pazar su buvljaci u Beču ili Briselu, ali pod uslovom da znate dobro šta kupujete, jer u suprotnom ćete kući poneti običnu kopiju.

Za one koje zanima cena treba reći da se orginalno „lec” staklo može kupiti po cenama koje se kreću od 100 evra pa do tridesetak hiljada evra. Zavisno od godine proizvodnje, dekora stakla i od toga da li je to dizajniran rad ili se radi o fabričkim serijama.

Dejan Urošević