Dragi gosti, molimo vas, nemojte doći!

Stanovnicima glavnog grada Katalonije se već godinama čini da navala turista u njihov grad postaje sve veća. Građani četvrti Barseloneta, nekada tradicionalnog radničkog kvarta gde su živeli i ribari, prošlog leta su protestovali zbog ispada pijanih turista, ali i zbog toga što stanovnici ilegalno nude smeštaj. Činjenica je da turizam čini čak 12% lokalne privrede, ali nedavna istraživanja pokazuju da većina građana Barselone navalu turista smatra „najvećim problemom” tog grada.

Ada Kolau, nova gradonačelnica Barselone je odlučna u nameri da ograniči broj turista. Privremeno je ukinula izdavanje dozvola za nove hotele, hostele i privatni smeštaj, mada se konkretno radi o samo tridesetak zahteva. „Bilo je neophodno da počnemo sređivati neke stvari”, kaže ova nezavisna političarka. „Porebna nam je regulativa turističke ponude koja će uzeti u obzir i potrebe ljudi koji ovde žive”, kaže gradonačelnica.

Lisabon, glavni grad Portugala, je postao jedan od najomiljenijih destinacija za takozvane „urbane turiste”. Osvojio je već nekoliko međunarodnih nagrada turističkih organizacija i ima najveću stopu porasta turista u Evropi. Novi hoteli svuda po gradu, baš kao i apartmani u privatnom smeštaju.

„Lisabon je trenutno u modi, ali za ljude koji ovde žive, to je negativna pojava”, kaže Luis Paisana. On je na čelu udruženja stanara drevne lisabonske četvrti Bairo Alto i objašnjava: „Istorijsko jezgro grada je premalo da bi smestilo ovu masu turista.”

Međutim, načelnik turističke agencije grada Žoao Kotrim de Figueiredo smatra da je to preterivanje: „Ne mislim da imamo previše turista, ima to još potencijala.”

Venecija je svakako grad u kojem se stanovnici već decenijama bore protiv najezde turista. Nekada živ grad, prepun građana koji su se odlično snalazili po njegovim kalama i kanalima, sve se više pretvara u svojevrsni italijanski Diznilend. Velika prašina se digla kad se čulo da u Veneciji žele da zabrane kofere s točkićima, zbog buke koja se tako stvara. Zamislite reku turista koja danju i noću vuče svoje kofere po kaldrmi. Doduše, pokazalo se da su to samo glasine, ali postoje i veoma ozbiljne inicijative za obuzdavenje navale turista i za koncept odgovornog turizma u tom gradu. Poslednjih godina se posebno žustro vodi rasprava o zabrani uplovljavanja ogromnim kruzerima.

Prestonica Italije Rim mnogo je veća od Venecije ili Lisabona, ali i u Rimu masa turista hrli na mali prostor na kojem su smeštene najvažnije znamenitosti, od Španskih stepenica i Fontane di Trevi pa do Vatikana s druge strane Tibra. Mada mnogi Rimljani žive od turizma, to ih ne sprečava da glasno negoduju protiv turista i njihovih autobusa koji jure prema koloseumu ili prema katakombama na Via Apia koji ionako haotičan saobraćaj u tom gradu, čine pravom katastrofom.

Ali još gore je sa restoranima i ugostiteljskom ponudom u tom turističkom „Bermudskom trouglu” Rima. Ugostitelji su se raširili, svoje stolove stavili na sred ulice, a zbog hrane koju nude i astronomskih cena, moralo je da protestuje i udruženje za zaštitu italijanskog kulturnog nasleđa.

S druge strane, mnogi Rimljani su zabrinuti zbog slike koju njihov grad ostavlja na turiste. Naročito u letnim mesecima i kad počne Feragosto, mnogi stanovnici napuštaju grad i tamo ostavljaju turiste koji tumaraju ulicama pod vrelim suncem i traže neku otvorenu radnju. I među turistima je Rim na lošem glasu - kao preskup i prepun gužvi.

Dojče vele