Srednjevekovni festival na obali Rajne
Mada su se ljudi u srednjevekovnoj eri sretali češće, u gradiću Rajnfeldenu smeštanom na obali Rajne, sedištu istoimenog kruga u švajcarskom kantonu Argau, Srednjevekovni festival se održava poslednjeg vikenda u junu, svakog drugog leta.
U švajcarskom Rajnfeldenu u kome je 12.000 žitelja, koji ima nešto većeg dvojnika na nemačkoj obali Rajne i povezuje ih most, ambijent za negovanje i prikazivanje srednjevekovnih običaja i zabavu je izuzetan.
S nemačke strane preko mosta, na kome se viore zastave svih 26 kantona konfederativne Švajcarske, pored hotela „Chiff am Rhein“ (Brod na Rajni) koji se s leve strane usidrio na obali moćne reke, direktno se stupa u glavnu ulicu i šetalište sve do gradske kapije na čijoj kuli su gnezdo svile rode, a na desnu stranu uzbrdo nižu se uske uličice. Turistički poslenici grada su uspeli da povežu ljude svih generacija sa srednjim vekom, a takvo opredeljenje nije slučajno, jer je Rajnfelden jedna od najstarijih i najznačajnijih varoši kantona Argao, poslednjih godina postajući sve više predrađe ekonomski moćnog Bazela.
Područje Rajnfeldena je bilo naseljeno još u vreme praistorije i Starog Rima, ali tada nije imalo veliki značaj, dok se sa sadašnjim imenom naselje prvi put pominje 851. godine. Rajnfelden je od 14. do 18. veka bio u posedu Habzburgovaca, a tek je 1803. godine pripao švajcarskoj konfederaciji.
Gradska kuća na glavnoj ulici ističe se ukrašenom baroknom fasadom i veoma lepim dvorištem, ali i sva ostala zdanja zadržala su sjaj, bez obzira na vreme gradnje, tako da varoši vredi pažljivo obići sve velike i manje znamenitosti.
A učesnici Srednjevekovnog festivala dali su svoj pečat, spajajući diskretno tradiciju minulih vremena i savremene trendove. Sreli smo vitezove raznih fela, pa i raznih boja kože, odevenih kao nekad, ali i onih malo modernijih varijanti. U jednoj prostranoj bašti gde se roštiljalo, pilo obično rujno vino, ali i razna voćna vina sa medom, gde se sviralo i đuskalo, mogla se uočiti markantna ekipa srednjevekovnih pankera. Jednom od njih lice su ukrašavali i skoro zaklanjali razni ukrasi, uz čiroki frizuru. On i drugar skromnijeg oklopa, rado su pristali da se slikamo.
Ulični prolazi oko katoličke crkve Svetog Martina bili su ispunjeni raznim dešavanjima, Posetioci su se tiskali oko improvizovane srednjevekovne pozorišne predstave, bilo je tu i žonglera, kostolomaca i kamenolomaca, a ko je hteo mogao je i da se oproba u nekoj od vašarskih veština. Umesto nama poznate „karike ns Marike“, u kojima se karike nabacaju na klin, na jednom štandu domaćin je objašnjavao devojkama kako da se sa distance od oko tri metra oprobaju u bacanju potkovica, verovatno zbog sreće.
Za pripadnice lepšeg pola privlačna je bila i turska šatra, u kojoj im je domaćica bujne crne kose, držeći belu mačku u krilu, nalazila srećnu zvezdu! Nismo tražili da nam gata, ali je pristala na slikanje. Zadovoljstvo desetominutne sesija gledanja u šolju ili u zvezde, kod astrološkinje, stajalo je 25 franaka. Inače, cene za razne festivalske ugođaje, istaknute su u francima ili u srednjevekovnim talirima! Međutim, na ovoj zabavnoj manifestaciji, bez ikakvog posredovanja na daleko čuvenih švajcarskih bankara, kurs talira i franka se poklapao – koliko talira, toliko franaka! Tako je na poljančetu, na crkvenom placu, gde su bile razapete šatre i prikazani srednjevekovni mačevi, sablje, topuzi, koplja i druga hladna oružja, za šest hitaca lukom i strelom stajalo pet talira!
Majski ples
Na nekoliko pozornica u gradu nastupali su razni bendovi, koji neguju srednjevekovnu muziku. Upečatljiv utisak, na nas ali i brojne posetioce, ostavio je bend koji je izveo „Majski ples“, o tome kako su devojke plesale, a momci im pevali i ukrašavali venčićima ispletenih od poljskog cveća.
Za najmlađe vožnja ringišpilom, koji je doista odavao utisak da je pravljen u srednjem veku, nuđena je za četiri franka, ali uz uslov da korisnik ne može da bude teži više od 30 kilograma. Verovatno je to iz bezbednosnih razloga, ali i činjenice da vlasnik ručno okreće kurblu za pokretanje karusela. Vlasnik Pauel iz Češke, objašnjava da ima još dva slična karusela, da ih je pravio njegov sin s jednim Švajcarcem, te da svake nedelje ide na vašare, uglavnom po Nemačkoj.
Na licu mesta od vrućeg gvožđa se kovalo neko hladno oružje, a na mnogobrojnim štandovima prikazivani su stari zanati i nuđen šarolik izbor unikatne robe i suvenira, od kožnih, ručno tkanih na razboju, drvenarije i onih od goveđih rogova, pa do bižuterije srednjevekovnog dizajna.
Milorad Mitrović
