Средњевековни фестивал на обали Рајне
Мада су се људи у средњевековној ери сретали чешће, у градићу Рајнфелдену смештаном на обали Рајне, седишту истоименог круга у швајцарском кантону Аргау, Средњевековни фестивал се одржава последњег викенда у јуну, сваког другог лета.
У швајцарском Рајнфелдену у коме је 12.000 житеља, који има нешто већег двојника на немачкој обали Рајне и повезује их мост, амбијент за неговање и приказивање средњевековних обичаја и забаву је изузетан.
С немачке стране преко моста, на коме се виоре заставе свих 26 кантона конфедеративне Швајцарске, поред хотела „Chiff ам Рхеин“ (Брод на Рајни) који се с леве стране усидрио на обали моћне реке, директно се ступа у главну улицу и шеталиште све до градске капије на чијој кули су гнездо свиле роде, а на десну страну узбрдо нижу се уске уличице. Туристички посленици града су успели да повежу људе свих генерација са средњим веком, а такво опредељење није случајно, јер је Рајнфелден једна од најстаријих и најзначајнијих вароши кантона Аргао, последњих година постајући све више предрађе економски моћног Базела.
Подручје Рајнфелдена је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али тада није имало велики значај, док се са садашњим именом насеље први пут помиње 851. године. Рајнфелден је од 14. до 18. века био у поседу Хабзбурговаца, а тек је 1803. године припао швајцарској конфедерацији.
Градска кућа на главној улици истиче се украшеном барокном фасадом и веома лепим двориштем, али и сва остала здања задржала су сјај, без обзира на време градње, тако да вароши вреди пажљиво обићи све велике и мање знаменитости.
А учесници Средњевековног фестивала дали су свој печат, спајајући дискретно традицију минулих времена и савремене трендове. Срели смо витезове разних фела, па и разних боја коже, одевених као некад, али и оних мало модернијих варијанти. У једној пространој башти где се роштиљало, пило обично рујно вино, али и разна воћна вина са медом, где се свирало и ђускало, могла се уочити маркантна екипа средњевековних панкера. Једном од њих лице су украшавали и скоро заклањали разни украси, уз чироки фризуру. Он и другар скромнијег оклопа, радо су пристали да се сликамо.
Улични пролази око католичке цркве Светог Мартина били су испуњени разним дешавањима, Посетиоци су се тискали око импровизоване средњевековне позоришне представе, било је ту и жонглера, костоломаца и каменоломаца, а ко је хтео могао је и да се опроба у некој од вашарских вештина. Уместо нама познате „карике нс Марике“, у којима се карике набацају на клин, на једном штанду домаћин је објашњавао девојкама како да се са дистанце од око три метра опробају у бацању потковица, вероватно због среће.
За припаднице лепшег пола привлачна је била и турска шатра, у којој им је домаћица бујне црне косе, држећи белу мачку у крилу, налазила срећну звезду! Нисмо тражили да нам гата, али је пристала на сликање. Задовољство десетоминутне сесија гледања у шољу или у звезде, код астролошкиње, стајало је 25 франака. Иначе, цене за разне фестивалске угођаје, истакнуте су у францима или у средњевековним талирима! Међутим, на овој забавној манифестацији, без икаквог посредовања на далеко чувених швајцарских банкара, курс талира и франка се поклапао – колико талира, толико франака! Тако је на пољанчету, на црквеном плацу, где су биле разапете шатре и приказани средњевековни мачеви, сабље, топузи, копља и друга хладна оружја, за шест хитаца луком и стрелом стајало пет талира!
Мајски плес
На неколико позорница у граду наступали су разни бендови, који негују средњевековну музику. Упечатљив утисак, на нас али и бројне посетиоце, оставио је бенд који је извео „Мајски плес“, о томе како су девојке плесале, а момци им певали и украшавали венчићима исплетених од пољског цвећа.
За најмлађе вожња рингишпилом, који је доиста одавао утисак да је прављен у средњем веку, нуђена је за четири франка, али уз услов да корисник не може да буде тежи више од 30 килограма. Вероватно је то из безбедносних разлога, али и чињенице да власник ручно окреће курблу за покретање карусела. Власник Пауел из Чешке, објашњава да има још два слична карусела, да их је правио његов син с једним Швајцарцем, те да сваке недеље иде на вашаре, углавном по Немачкој.
На лицу места од врућег гвожђа се ковало неко хладно оружје, а на многобројним штандовима приказивани су стари занати и нуђен шаролик избор уникатне робе и сувенира, од кожних, ручно тканих на разбоју, дрвенарије и оних од говеђих рогова, па до бижутерије средњевековног дизајна.
Милорад Митровић
