DNEVNIKOV VELIKI TURISTIČKI VODIČ – 3. Deo HRVATSKA Miris bora i mora od Rijeke do Dubrovnika

Da je interesovanje za odlazak na more veliko kao i prošle godine, pokazuje nam podatak da su mnogi sugrađani još u novembru rezervisali željene destinacije, među kojima su najpopularnije Grčka i Turska.

Kako navode u turističkoj agenciji „Lider Travel“, interesovanje Novosađana za letovanje je veliko, ali je za nijansu, odnosno, deset odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Najtraženija letovališta su i ove godine u Grčkoj (Tasos i ostrva u Jonskom moru) i Turskoj (Antalija, Alanja, Kemer Belek), dok je od egzotičnijih uvek tražen Egipat koji je u ponudi tokom cele godine, kao i Tunis i Dubaji. U odnosu na prošlu godinu, kako su rekli, najveći rast broja putnika zabeležen je na avio-aranžmanima za Tursku, tačnije za „ol inkluziv“ usluge, dok je potražnja za odmorom u Crnoj Gori značajno opala.

– Kad putnici troškove stave na papir, dođu do računice da im je jeftinije putovati avionom i „ol inkluziv“ u Tursku, nego u Grčku ili Crnu Goru, gde sami pripremaju hranu, plaćaju ležaljke, automobil, gorivo, putarine – objasnili su u agenciji. – U Crnu Goru sugrađani uglavnom idu preko preporuka prijatelja ili sopstvenim prevozom, a i cene su iste kao, na primer, u Grčkoj, gde je more lepše, a usluga na višem nivou. Jedina ponuda na crnogorskom primorju kod nas je „Leto za mlade – Budva“ i to je sve.

Prema dosadašnjem iskustvu agencije „Lider Travel“, ni primorja drugih zemalja u regionu poput Hrvatske, Bugarske ili Slovenije, nisu se pokazala kao rado posećena među Novosađanima. Stoga, ponude za odredišta u regionu gotovo da nisu ni aranžirane.

U turističkoj agenciji „Maestral“ navode da je ovogodišnja letnja sezona počela jednako uspešno kao i prošla, kao i da su najpopularnije grčke destinacije, tačnije, Neos Marmaras, Pefkohori i Tasos. Oni beleže srednje interesovanje za Crnu Goru, naročito za Budvu, Čanj i Rafailoviće, dok je tražnja za bugarskim primorjem izuzetno slaba, te tursti posećuju samo Sunčev breg.

Na izbor letovališta kod turista najviše utiču cene. Najčešći način plaćanja je na rate, uz obavezu da se prilikom rezervacije uplati 30 odsto od ukupne cene, te da se ostatak plati 15 dana pred putovanje.

Međutim, šta sve treba da znate ukoliko se uputite u neke od navedenih letovališta – od stanja na granicama, cene goriva i hrane, osiguranja i slično...

Dobro znano hrvatsko primorje i ove godine mami goste iz Srbije, kojih je iz godine u godinu tamo sve više, mada i dalje ne može da parira grčkom i turskom. Prošle sezone od Istre do Prevlake bilo je za 60 odsto više turista iz naše zemlje nego pre pandemije koronavirusa, a među srpskim turistima pođednako vlada interesovanje za Pulu, Rovinj, Poreč, ostrva Hvar, Brač, Korčuli, zatim Makarsku rivijeru, okolinu Šibenika pa naravno i za Dubrovačku rivijeru.

Viza za turiste iz Srbije koji imaju srpski pasoš nije potrebna.

Do hrvatskog primorja može se stići autobusom, avionom i automobilom. Ukoliko se na put kreće autom, treba znati da se prva putarina plaća kod Šida – 480 dinara, a posle prema pređenim kilometrima od 20 do 30 evra. Maksimalna brzina na autoputu 130 kilometara, van naseljenog mesta 90 kilometra i u naseljenim mestima 50 kilometara na čas.

U slučaju da se ne putuje sopstvenim automobilom, mora se imati dozvola za upravljanje tuđim vozilom i treba imati reflektujući prsluk u slučaju kvara pri izlasku iz kola. Preporučuje se polisa putnog zdravstvenog osiguranja, a nije obavezna Zelena karta osiguranja. Litar dizela košta u proseku 1,5 evra.

Autobus je organizovan iz Sombora za Split u 20.30 časova i iz Subotice za Pulu u 20 časova. U oba pravaca putnici se primaju i u Novom Sadu na glavnoj međumesnoj autobuskoj stanici. Autobus za Split putnike prima i u Oyacima i Rumi, a po ulasku na hrvatsku teriotriju ide ka poznatim turisitičkim mestima Zadru, Biogradu, Šibeniku, Trogiri i poslednjoj stanici Splitu. Linija Subotica – Pula, prima putnike u Bačkoj Topoli, Irigu, Rumi i Sremskoj Mitrovici, a prolazi kroz Rijeku, Poreč i Rovinj. Cena povrtane karte zavisi od dužine putovanja, odnosno mesta gde putnik ulazi u prevoz i gde mu se završava putovanje. Ipak, povratna karta Novi Sad – Split košta oko 8.800 dinara, a do Pule je oko 10.700 dinara.

Iz Beograda se može stići do svih aerodroma duž Jadranske obale. Povratne avionske karte se kreću od 25.000 do 30.000 dinara do Splita, Dubrovnika, Pule, Rijeke i Zadra i ostvara Mali Lošinj i Brač. Turisti koji su ranije rezervisali let jeftinije će proći, jer u zavisnosti od termina rezervacije i datuma polaska zavisi i cena povratne karte. Sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla na top destinacije avioni ne saobraćaju svaki dan već nekoliko puta tokom sedmice.

Što se tiče putnog osiguranja, troškovi iznose oko 220 dinara na dan po osobi i podrauzmevaju pružanje prve medicinske pomoći uključujući i kovid-19. Turističke agencije rade osiguranje putnika posredstvom brojnih ovdašnjih osiguravajućih kuća i te troškove računaju u cene aražmana ,ali putnici koji letuju u sopstvenoj režiji trebalo bi da obezbede putno osiguranje za svaki slučaj u nekoj od agencija.

Troškovi letovanja na hrvatskom primorju su različiti i zavise od mesta do mesta, pa se uživanje uz morsku obalu bira spram dubine yepa. Na primer, u Rovinju kafa košta od 1,70 do 4 evra, čaša vina u kafiću blizu obale oko 3 evra, točeno pivo je 4 evra, najjeftiniji koktel je 8 evra, ali kafa u Puli se može popiti i za 1,5 evra, dok je mineralna voda 2,5 evra. U hotelima je sve skuplje, pa za kafu treba duplo više para, dakle 3 evra, a za koka kolu treba izdvojiti oko četri evra.

Ukoliko želite da se zasladite i rashladite, kugla sladoleda je čak 2 evra.

Riblji specijaliteti su odlika Dalmacije, pa tako porcija ribe za dve osobe košta 75 evra, a lignje sa pirinčom mogu se pronaći i za 25 evra. Ima i jeftinije hrane, pa na primer pica košta 10 evra, a pileći file 20 evra. I naposletku, vodu za piće ne treba kupovati budući da je ispravna ona iz slavine.

Kao i kada je vanpansionska potrošnja u pitanju, i cene smeštaja su različite i u njih nije uključena cena prevoza. Na sajtovima mnogih agencija cene aražmana se još pripremaju. Recimo, na Makarskoj rivijeri u hotelu sa četiri zvezdice polupansion za jednu osobu dnevno košta 83 evra, ali se duž Makarske obale može naći i za 61 evro i u tu cenu ulaze samo noćenje i doručak. Na Korčuli ista usluga je malo skuplja – 73 evra, a na Krku je 86 evra. Na Orebiću noćenje sa doručkom dnevno staje 83 evra ali i za 171 evro po osobi. Na Hvaru smeštaj po osobi za sedam dana je 419 evra, dok je u Rovinju bezmalo 1.000 evra, u Poreču duplo jeftinije, a u Puli 657 evra... U Dubrovniku u apartmanima smeštaj se kreće po osobi 59 evra ali se aražmani u hotelima i vilama prodaju i po višestruko višim cenama.

Kontakti Ambasade Republike Srbije, koja se nalazi u Zagrebu, je ( 385 1) 457 9067, 457 3330, 457 3337, 457 9068. Konzularno odeljenje je otvoreno za stranke od ponedeljka do petka od 8:30 do 12:30 časova. Telefon konzularnog odeljenja je ( 385 1) 457 3331. Broj hitne službe je 112.

Za ulazak u zemlje EU psi i mačke moraju imati pasoš za životinje izdat od nadležne veterinarske ustanove, a 48 sati pre ulaska u zemlju moraju imati i potvrdu o zdravstvenom stanju. Ali, pre polaska na put, treba se raspitati da li se mogu u smeštaj dovoditi kuce i mace. Uglavnom u hotelima nema problema oko njihovog boravka, ali ima vila, apartmana i plaža gde je zabranjen ulazak ovih domaćih životinja.

Ekipa Dnevnika