(FOTO) ANTALIJSKA RIVIJERA IZ UGLA PUTNIKA NAMERNIKA Mediteransko sunce "puni baterije"

Ovi prvi, u potrazi za najlepšim vremenom, morem i lepim hotelima, prepoznali su Tursku kao odličnu zemlju za „punjenje baterija“, dok drugi, pak, imaju perfektne uslove za rad, pre svega u Beleku, varoši udaljenoj oko 30 kilometara od milionskog grada, u vidu izvanrednih terena, idealnog vremena i, za ovo doba godine,  izuzetno prijatnih temperatura vazduha.

Mnogobrojne turističke agencije, uz veliku ponudu ol-inkluziv aranžamana u hotelima s pet zvezdica, organizuju leti čarter letove ka Antaliji, što u velikoj meri omogućuje našim godišnjeodmorcima i namernicima da, za samo dva sata, stignu u ovaj lepi grad, smešten u istoimenoj pokrajini. Ušuškan na jugozapadnoj mediteranskoj obali Turske, on je uvek spreman da ponudi željeni odmor u hotelima različitih kategorija, ali se time turistički radnici ne zadovoljavaju. I dalje se puno gradi uz samu obalu mora, niču tamo novi, još luksuzniji objekti, što, samo po sebi, dovoljno govori o tome koliko su turisti iz svih delova sveta zainteresovani da baš ovamo dođu i potraže mogućnost da se odmore.

Ušuškan na jugozapadnoj mediteranskoj obali Turske, grad je uvek  spreman da ponudi željeni odmor u hotelima različitih kategorija,  ali se time turistički radnici ne zadovoljavaju. I dalje se puno gradi  uz samu obalu mora, gde niču  novi, sve luksuzniji objekti

Iako, možda, uz Turke ne ide zamišljena slika ljubaznih domaćina, odnosno predusretljivih ljudi koji se u svakom trenutku spremni da udovolje svima onima koji su rešili da se baš kod njih odmore, veoma brzo će gosti moći da se uvere da je baš tako. Prosto se utrkuju brojni hoteli i još brojniji fudbalski tereni, odnosno ljudi koji u njima rade, da vas razoružaju osmehom i ljubaznošću, nastojeći da iziđu u susret svakoj vašoj želji. Od modernog aerodroma u Antaliji, izuzetno prometnog u letnjoj sezoni, nešto samo malo manje tokom zime, do odredišta, odnosno hotela u kojem ste rezervisali smeštaj, ni jednu sitnicu ne prepuštaju slučaju. 

Do Beleka se stiže modernim autoputem, na kojem je, zanimljivosti radi, u granicama grada, brzina kretanja vozila ograničena na 82 km. Otkud ona dva, nismo uspeli da saznamo, tek znakovi s tim ograničenjem mogu često da se vide kraj puta. Kada se u ovo turstičko mesto stigne, brojni hoteli i još brojniji fudbalski tereni ispune poglede, koji bivaju još puniji od trenutka kada stignete o hotel koji ste odabrali. Reč je o supermodernim objektima, koji nude baš sve što jedan turista može da poželi: od divnih, travnatih površina, dodatno ukrašenih palmama, četinarima i stablima krupnih, zrelih limunova i pomorandži, preko bazena za plivanje svih oblika i veličina, akva parkova, ponegde, čak, i zoloških vrtova, odnosno staza za šetnju, fenomenalnih terena za golf i mini-golf, fudbal, košarku i tenis, do sjajnih, čistih i neverovatno dobro organizovanih peščanih plaža. Da ne zaboravimo, i pomalo nestvarnih izlazaka i zalazaka sunca kojim možete svakodnevno da nagradite pogled i nasladite dušu. Na svakom koraku na putu do plaže nalaze se bistroi, kafići, picerije i poslastičarnice, sa bogatom ponudom, kako slučajno ne bi nešto zafalilo. I sve to, uračunato je u cenu koju ste dogovorili s agencijom, odnosno ol-inkluziv aranžman.

Naravno, postoje i različite vrste soba, ali smo sigurni da gotovo niko ne može da bude nezadovljan onim na čega može u njima da naiđe. Nećemo posebno da ističemo činjenicu da sve  one imaju velika i lepa kupatila, TV, klima uređaje, prostrane terase i mini-barove. U onim malo skupljim, turista će na raspolaganju imati i đakuzi, a postoje i sobe koje raspolažu i malim bazenima na terasama. Koliko para – toliko muzike, kaže naš narod, a to u ovakvim hotelima dolazi do punog izražaja.

E, kada smo već kod novca, pogledali smo i cene... U boljim hotelima, logično, za jedan dan treba da se izdvoji od 150 evra naviše, a cena ide i od 260 evra u onim najboljim. Naravno, postoje sobe i apartamani za one najimućnije, s bezobrazno visokim cenama i za koje, kao takve, nismo našli podatke, a koje idu do nekoliko stotina evra dnevno. Po osobi! 

Kada poželite da odete do grada, naravno, tu je taksi, a cene ovakvog načina prevoza prilično su nedefinisane. U zimskim mesecima, kada smo i bili u Beleku, za vožnju od hotela do tačke udaljene nekih četiri kilometra, taksista je tražio 20 evra, bez pogađanja. Pokušali smo da prevoz pronađemo i preko Ubera, ali, avaj, isti taksisti angažovani su i tu i redom su odbijali naše zahteve, iako na aplikaciji stoji tvrdnja da je cena za željenu vožnju negde izmedju sedam i 12 evra.

Iznajmili smo rent-a-kar vozilo čija cena nije bila previsoka, naprotiv. Za 35 evra imali smo auto na raspolaganju tokom 24 sata, a dodatni trošak, naravno, bilo je gorivo koje smo morali da naspemo, a koje po litri dizela, iznosi oko 1,35 evra. Kako smo nas petorica ušli u taj „aranžman“, za 10 evra po čoveku posetili smo Antaliju, švrćkali se po njoj, a sutradan otišli i do centra Beleka, što je, ukupno, bilo mnogo povoljnije od vožnje taksijem. Da smo se za nju odlučili, cena koju bismo platili bila bi barem pet puta veća.

Što se cena u prodavnicama tiče, pri tome mislimo na tržne centre i brojne autlete, u odnosu na neke ranije godine, one nisu bile toliko povoljne. Turska ima prilično visoku stopu inflacije, zvanična statistika kaže da je u 2024. ona iznosila 47,09 odsto, što je podatak koji hrabri stanovnike te zemlje, jer se već treću godinu nalazi u padu. Istina je da nešto jeftinije stvari, poput majica, trenerki, patika, pantalona i da ne ređamo dalje, mogu da se nadju za svačiji džep, ali ima i onih originalnih proizvoda svetskih brendova, koji su baš skupi. Uvek su tu i, u ovoj velikoj zemlji, opšteprisutne kopije, koje mogu da su nađu po prihvatljivima iznosima za džep prosečnog stanovnika Srbije, treba „samo“ imati dovoljno strpljenja i snage i potražiti željenu stvar. 

I tako... Vreme za povratak u Srbiju brzo se primaklo i napustili smo Antaliju. Dok je avion uzletao, ponovo smo bili impresionirani pogledom na hiljade plastenika kojima je taj grad prebogat, koji su u oku stvarali sliku kao da je na zemlji sneg. Belasali su se svuda unedgoled dok se jutarnje sunce radjalo na istoku... Kao i uvek, utisci su nam bili pomešani, ali, u najvećoj meri, lepi i povoljni i poželeli smo da se u nekim budućim godinama ponovo sretnemo sa ovim lepim, bogatim i pomalo misterioznium gradom, koji je osnovao, tvrde knjige, kralj Atap Drugi, 158. godine pre nove ere.