(ФОТО) АНТАЛИЈСКА РИВИЈЕРА ИЗ УГЛА ПУТНИКА НАМЕРНИКА Медитеранско сунце "пуни батерије"

Ови први, у потрази за најлепшим временом, морем и лепим хотелима, препознали су Турску као одличну земљу за „пуњење батерија“, док други, пак, имају перфектне услове за рад, пре свега у Белеку, вароши удаљеној око 30 километара од милионског града, у виду изванредних терена, идеалног времена и, за ово доба године,  изузетно пријатних температура ваздуха.

Многобројне туристичке агенције, уз велику понуду ол-инклузив аранжамана у хотелима с пет звездица, организују лети чартер летове ка Анталији, што у великој мери омогућује нашим годишњеодморцима и намерницима да, за само два сата, стигну у овај лепи град, смештен у истоименој покрајини. Ушушкан на југозападној медитеранској обали Турске, он је увек спреман да понуди жељени одмор у хотелима различитих категорија, али се тиме туристички радници не задовољавају. И даље се пуно гради уз саму обалу мора, ничу тамо нови, још луксузнији објекти, што, само по себи, довољно говори о томе колико су туристи из свих делова света заинтересовани да баш овамо дођу и потраже могућност да се одморе.

Ушушкан на југозападној медитеранској обали Турске, град је увек  спреман да понуди жељени одмор у хотелима различитих категорија,  али се тиме туристички радници не задовољавају. И даље се пуно гради  уз саму обалу мора, где ничу  нови, све луксузнији објекти

Иако, можда, уз Турке не иде замишљена слика љубазних домаћина, односно предусретљивих људи који се у сваком тренутку спремни да удовоље свима онима који су решили да се баш код њих одморе, веома брзо ће гости моћи да се увере да је баш тако. Просто се утркују бројни хотели и још бројнији фудбалски терени, односно људи који у њима раде, да вас разоружају осмехом и љубазношћу, настојећи да изиђу у сусрет свакој вашој жељи. Од модерног аеродрома у Анталији, изузетно прометног у летњој сезони, нешто само мало мање током зиме, до одредишта, односно хотела у којем сте резервисали смештај, ни једну ситницу не препуштају случају. 

До Белека се стиже модерним аутопутем, на којем је, занимљивости ради, у границама града, брзина кретања возила ограничена на 82 км. Откуд она два, нисмо успели да сазнамо, тек знакови с тим ограничењем могу често да се виде крај пута. Када се у ово турстичко место стигне, бројни хотели и још бројнији фудбалски терени испуне погледе, који бивају још пунији од тренутка када стигнете о хотел који сте одабрали. Реч је о супермодерним објектима, који нуде баш све што један туриста може да пожели: од дивних, травнатих површина, додатно украшених палмама, четинарима и стаблима крупних, зрелих лимунова и поморанџи, преко базена за пливање свих облика и величина, аква паркова, понегде, чак, и золошких вртова, односно стаза за шетњу, феноменалних терена за голф и мини-голф, фудбал, кошарку и тенис, до сјајних, чистих и невероватно добро организованих пешчаних плажа. Да не заборавимо, и помало нестварних излазака и залазака сунца којим можете свакодневно да наградите поглед и насладите душу. На сваком кораку на путу до плаже налазе се бистрои, кафићи, пицерије и посластичарнице, са богатом понудом, како случајно не би нешто зафалило. И све то, урачунато је у цену коју сте договорили с агенцијом, односно ол-инклузив аранжман.

Наравно, постоје и различите врсте соба, али смо сигурни да готово нико не може да буде незадовљан оним на чега може у њима да наиђе. Нећемо посебно да истичемо чињеницу да све  оне имају велика и лепа купатила, ТВ, клима уређаје, простране терасе и мини-барове. У оним мало скупљим, туриста ће на располагању имати и ђакузи, а постоје и собе које располажу и малим базенима на терасама. Колико пара – толико музике, каже наш народ, а то у оваквим хотелима долази до пуног изражаја.

Е, када смо већ код новца, погледали смо и цене... У бољим хотелима, логично, за један дан треба да се издвоји од 150 евра навише, а цена иде и од 260 евра у оним најбољим. Наравно, постоје собе и апартамани за оне најимућније, с безобразно високим ценама и за које, као такве, нисмо нашли податке, а које иду до неколико стотина евра дневно. По особи! 

Када пожелите да одете до града, наравно, ту је такси, а цене оваквог начина превоза прилично су недефинисане. У зимским месецима, када смо и били у Белеку, за вожњу од хотела до тачке удаљене неких четири километра, таксиста је тражио 20 евра, без погађања. Покушали смо да превоз пронађемо и преко Убера, али, авај, исти таксисти ангажовани су и ту и редом су одбијали наше захтеве, иако на апликацији стоји тврдња да је цена за жељену вожњу негде измедју седам и 12 евра.

Изнајмили смо рент-а-кар возило чија цена није била превисока, напротив. За 35 евра имали смо ауто на располагању током 24 сата, а додатни трошак, наравно, било је гориво које смо морали да наспемо, а које по литри дизела, износи око 1,35 евра. Како смо нас петорица ушли у тај „аранжман“, за 10 евра по човеку посетили смо Анталију, шврћкали се по њој, а сутрадан отишли и до центра Белека, што је, укупно, било много повољније од вожње таксијем. Да смо се за њу одлучили, цена коју бисмо платили била би барем пет пута већа.

Што се цена у продавницама тиче, при томе мислимо на тржне центре и бројне аутлете, у односу на неке раније године, оне нису биле толико повољне. Турска има прилично високу стопу инфлације, званична статистика каже да је у 2024. она износила 47,09 одсто, што је податак који храбри становнике те земље, јер се већ трећу годину налази у паду. Истина је да нешто јефтиније ствари, попут мајица, тренерки, патика, панталона и да не ређамо даље, могу да се надју за свачији џеп, али има и оних оригиналних производа светских брендова, који су баш скупи. Увек су ту и, у овој великој земљи, општеприсутне копије, које могу да су нађу по прихватљивима износима за џеп просечног становника Србије, треба „само“ имати довољно стрпљења и снаге и потражити жељену ствар. 

И тако... Време за повратак у Србију брзо се примакло и напустили смо Анталију. Док је авион узлетао, поново смо били импресионирани погледом на хиљаде пластеника којима је тај град пребогат, који су у оку стварали слику као да је на земљи снег. Беласали су се свуда унедголед док се јутарње сунце радјало на истоку... Као и увек, утисци су нам били помешани, али, у највећој мери, лепи и повољни и пожелели смо да се у неким будућим годинама поново сретнемо са овим лепим, богатим и помало мистериозниум градом, који је основао, тврде књиге, краљ Атап Други, 158. године пре нове ере.