DŽINOVI SA UŠIMA U OBLIKU AFRIKE I INDIJE Sve što niste znali o slonovima, a trebalo bi da vas se tiče

Slonovi su od vitalnog značaja za lokalne ekosisteme: oni kopaju nove vodotokove, šire semenke različitih biljaka i olakšavaju reprodukciju mnogih biljaka i vrsta drveća.

Iako su bili poštovani kroz istoriju, oni su danas žrtve zlostavljanja i eksploatacije u mnogim zemljama. Jedan afrički slon strada svakih 30 minuta zbog svojih kljova. Osim toga, ove životinje trpe gubitak staništa i zaliha hrane, usled povećane urbanizacije i sukoba sa ljudima oko useva.

1. Slon je najveća kopnena životinja na svetu

Prema podacima organizacije za očuvanje prirode i njenih stanovnika WWF, afrički savanski slon je najveća kopnena životinja na svetu, čiji su odrasli mužjaci visoki do tri metra i u proseku teže šest tona. 

Mužjaci dostižu punu veličinu tek sa 35-40 godina, što je više od polovine njihovog životnog veka, budući da divlji slonovi mogu da žive i do 60-70 godina. Nisu samo odrasli slonovi ogromni: velike su i njihove bebe, koje po rođenju imaju težinu do 120 kilograma!

2. Svaka od tri vrste slona razlikuje se i po ušima

Postoje tri vrste slona, od kojih su dva iz Afrike, a treći iz Azije. Uši afričkih slonova su mnogo veće od njihovih rođaka i oblikovane su kao afrički kontinent, dok su uši azijskih slonova u obliku indijskog potkontinenta. Naravno, ima još razlika među njima: afrički slonovi imaju dva „prsta” na vrhu surle, dok azijski slonovi imaju jedan.

3. Kljove slona zapravo su njegovi zubi

Slonove kljove su zapravo uvećani sekutići koji se prvi put pojavljuju kada slon ima oko dve godine. Kljove nastavljaju da rastu tokom života slona i koriste se pri hranjenju - odvajanju kore sa drveća ili iskopavanju korenja, ali i kao odbrana u borbi.

4. Slonovi imaju debelu kožu

Koža slona je na većini mesta na njegovom telu debela dva i po centimetra, a njeni nabori mogu zadržati do deset puta više vode nego ravna koža, što pomaže da se rashladi. Slonovi održavaju kožu čistom i štite se od opekotina sunca tako što se redovno kupaju u blatu i prašini.

5. Slonovi komuniciraju putem vibracija

Slonovi komuniciraju na različite načine - uključujući zvuke poput poziva trube (neki zvuci su preniski da bi ih ljudi čuli), govor tela, dodir i miris. Oni takođe mogu komunicirati putem seizmičkih signala - zvukova koji stvaraju vibracije u zemlji - i detektuju ih kroz svoje kosti.

6. Slon nikada ne zaboravlja

Temporalni režanj slona (oblast mozga povezana sa pamćenjem) veći je i gušći od onog kod ljudi: otuda i izreka da „slon nikad ne zaboravlja”.