Zimski popis ptica u Srbiji: Klimatske promene menjaju migracije

U Srbiji se organizovano s različitim intenzitetom, ptice vodenih staništa popisuju od 1987. godine, dok je u poslednjih osam taj posao kod nas organizovalo Društvo za zaštitu i izučavanje ptica Srbije i broje sve vrste vodenih ptica na svim njihovim poznatim staništima do kojih se može doći.

Budući da se ptice u zimskom, negnezdećem periodu okupljaju u veća jata, na mestima pogodnim za zimovanje, lakše ih je prebrojati i time se dobija jasnija slika o kretanju njihove populacije. Na području koje pokriva ova međunarodna akcija u dosadašnjim popisima zabeleženo je oko 300 vrsta ptica vodenih staništa, a mnoge od njih prisutne su i u Srbiji.

Nama je u fokusu Dunav koji sa svojih 600 kilometara toka kroz Srbiju predstavlja zimovalište za polovinu od oko 300 do 400 hiljada ptica koje u zavisnosti od godine zimuju kod nas. Pored toga, popis se radi i na 140 kilometara Save, na Tisi, kompletnoj Moravi, jezerima i na svim ostalim najvažnijim staništima. Ono što je dobro jeste da u tim ključnim područjima imamo dosta brojača, mada postoje još uvek neki delovi Srbije gde ih je premalo. Mi se trudimo da u akciju uključimo što više ljudi, da se pokrije što veći broj vodenih površina jer tako dobijamo kvalitetnije podatke o pticama vodenih staništa za svaku vrstu ponaosob. Za neke vrste je to lakše uraditi jer se nalaze na jednom ili par poznatih mesta, dok su neke vrste široko rasprostranjene i kod nas i u ostalim područjima koja su pokrivena ovom međunarodnom akcijom, pa se analiza njihovog kretanja i stanja populacije može utvrditi tek kad se objedine svi podaci na kontinentalnom nivou, objašnjava Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i izučavanje ptica Srbije kojeg smo sa kolegom Draženkom Rajkovićem zatekli na popisu u blizini Starog Slankamena.

Prema njegovim rečima ove godine je za akciju brojanja koja je planirana da traje do kraja januara, prijavljeno skoro dve stotine ljudi.

Naravno, dok se sve ne završi ne možemo govoriti o preciznim podacima jer na dosta površina još nije završeno brojanje, ali svakako nam je drago da se javljaju novi ljudi i da broj uključenih raste. Kada je u pitanju broj ptica koje zimuju u Srbiji, on može dosta da varira i to je naročito izraženo poslednjih godina. S jedne strane beleži se pad populacije na globalnom nivou, a kad su u pitanju ptice vodenih staništa primećuju se i promene njihovih migracija usled klimatskih promena. Tako smo jedne godine kod nas izbrojali 180 hiljada jedinki patke „gluvare“ koja je i najbrojnija vrsta kod nas, da bi ih sledeće godine bilo upola manje jer su ostale na Baltičkom moru koje te godine nije zaledilo. Tek kada su se sakupili svi podaci na međunarodnom nivou mogli smo da zaključimo šta se desilo i zašto nam je tako pao broj pataka u Srbiji. Slične stvari se dešavaju i sa drugim vrstama i zato je važno da se ova akcija sprovodi u kontinuitetu, istovremeno  na što širem području da bi mogli da steknemo što bolji uvid u njihov broj i kretanje, kaže Marko.

Samo brojanje se vrši uglavnom „u glavu“, osim kod ogromnih jata od nekoliko stotina ili hiljada ptica kada se koriste neke od takozvanih „blok“ metoda. Već godinama je u Srbiji po popisu najbrojnija populacija patki gluvara, dok su iza njih rečni galeb i lisasta guska, dok je na globalnom nivou značajno prisustvo malog ronca, vrste patke čija se populacija u Srbiji kreće i do nekoliko hiljada što predstavlja desetak procenata ukupne evropske populacije ove ptice.

Tokom popisa ptica, kaže Marko, aktivisti beleže i najvažnije informacije o samom staništu na kojem se vrši brojanje što je takođe značajan segment ovog projekta.

Važno je i primetiti šta se dešava na tom staništu, da li je nešto presušilo, da li ima nekih drugih promena. Beleže se i slučajevi krivolova, zagađenja,  trovanja ptica, krčenja njihovih staništa ili bilo šta slično i tako se kompletira slika i o uslovima u kojima ptice obitavaju, navodi Marko Šćiban.

Svuda je prisutan generalno loš odnos prema vodama, a samim tim i staništima za ptice. Prečistači uglavnom ne postoje i problem otpadnih voda je pojedina  staništa toliko devastirao da je pitanje hoće li se ikad zaista oporaviti. Tome treba dodati i sve vrste eksploatacije u prirodi, kao što su seča drva, kopanje šljunka, iscrpljivanje akumulacija i kanala, zatim krivolov, ali i dozvoljeni lov i ribolov, kao i nekontrolisanu upotrebu pesticida u poljoprivredi i mislim da je to dovoljno da se zaključi koliko pticama zagorčavamo život, kaže Marko.

Tekst i foto: Niko Perković