Jezičke nedoumice: Vr­šid­ba

Al' ne­što mi (što re­če moj ko­le­ga) bo­de oči. Hop, jed­na rad­nja, dru­ga rad­nja... Svi ne­što VR­ŠE: Vr­ši­mo bez­bol­no bu­še­nje uši­ju, Ne vr­ši­mo uslu­ge pe­če­nja..., Vr­ši­mo po­prav­ku..., Vr­ši­mo uslu­žno...

Taj gla­gol se če­sto ko­ri­sti i u me­di­ji­ma, i to u naj­ra­zli­či­ti­jim kon­struk­ci­ja­ma: Ne­ko je VR­ŠIO raz­go­vor sa ne­kim, VR­ŠIO za­me­nu..., VR­ŠI­MO upis..., VR­ŠI­MO pre­gled...

Tre­ba­lo bi, gde god je to mo­gu­će, iz­be­ga­va­ti kon­struk­ci­ju ovih gla­go­la (vr­ši­ti, iz­vr­ši­ti, iz­vr­ša­va­ti) sa ime­ni­com gde se isti po­jam mo­že ozna­či­ti po­seb­nim gla­go­lom.  Zna­či: Bez­bol­no bu­ši­mo uši, Po­pra­vlja­mo..., Uslu­žno pe­če­mo..., Ne­ko je raz­go­va­rao s ne­kim..., Za­me­nji­va­li smo..., Upi­su­je­mo..., Pre­gle­da­mo...

Gla­gol VR­ŠI­TI po­sto­ji, ali tre­ba zna­ti kad ga (ne)tre­ba upo­tre­blja­va­ti! Gla­gol VR­ŠI­TI  zna­či VR­ĆI ži­to! Ipak, on se, ni­čim iza­zva­no, ne­mi­li­ce, ali stvar­no bes­po­šted­no, upo­tre­blja­va ume­sto gla­go­la OBA­VLJA­TI.

I, što je­dan go­spo­din iz Kru­šev­ca re­če: „Či­ni mi se, ka­da se iz­u­zmu psov­ke, da je to naj­fre­kvent­ni­ji gla­gol u na­šem je­zi­ku”!

Na­ta­ša Mir­ko­vić