VEĆINA RADIO-STANICA ZVUČI KAO DA SE ZAGLAVIO JEDAN MP3 CD Đorđe Čavić, pobednik Sabora narodne muzike Srbije 2024.

Nikada nisam bio opterećen plasmanom jer smatram da je učešće na tako eminentnoj priredbi uz vrhunske orkestre i organizaciju, samo po sebi pobeda za svakog učesnika – rekao je naš Novosađanin Đorđe Čavić čija kompozicija „Na dnu boce“ je osvojila prvo mesto na prvoj večeri Sabora narodne muzike Srbije, na kome se takmičilo 14 kompozicija u kategoriji Starogradske pesme i romanse.

- Posebno velika stvar koja se desila ove godine je uvođenje nove kategorije, posebno veče posvećeno starogradskim pesmama i romansama. Ova vrsta muzike, koja je svakako ozbiljan deo naše kulture i tradicije, godinama se potiskuje i povlači pred modernim trendovima i uticajima današnje muzičke industrije i agresivnog marketinga. Važno je naglasiti da je ovo takmičenje autora a ne izvođača i kao takvo inspiriše i pokreće autore da stvaraju novu muziku u duhu naše tradicije i pruža šansu da je prezentuju na najbolji mogući način. Ovogodišnja pobeda mi naravno imponuje i stavlja krunu na moj višegodišnji rad na komponovanju i prezentovanju naše muzike, ali me takođe i obavezuje da istrajem i nastavim – rekao je Čavić.

Kako je nastala pesma „Na dnu boce”?

- Verujem da bajkovite priče nekih autora, kako pesma nastane u minutu zaista postoje. Postoje naravno i kod mene ali se nekada ti minuti dugo čekaju i pripremaju. Nekada se morate odreći i omiljenih aktivnosti i zalutati u neka posebna raspoloženja da bi se taj momenat dogodio. Festivali su za autore kao što sam ja veoma značajni i po tome što imaju rokove koji se moraju ispoštovati jer ja svoje pesme uglavnom završavam u poslednjem momentu kada se mora staviti tačka na taj najlepši deo stvaranja nove muzike. Saradnja sa ljudima koji imaju sličan senzibilitet i ukus je jako važna a Dragan Čolaković je virtuoz lepih stihova koji su utkani u mnogo pesama koje sam komponovao. Puno harmonije i muzike prolazilo mi je kroz glavu tih dana, ali kada mi je poslao stihove pesme „Na dnu boce“ sve se povezalo i pesma je počela da živi. Za mene je to možda i najdraži momenat u rađanju jedne pesme, posle toga treba preneti publici sve ono što je „sviralo“ u glavi kada se rađala. Legenda i veliki poznavalac tamburaške muzike Dubravko Isakov – Cicko, takođe moj višegodišnji saradnik, stavio je svaku žicu na mesto i aranžirao pesmu za veliki tamburaški orkestar. Posle prvih taktova na probi sa Velikim tamburaškim orkestrom Radio-televizije Vojvodine osetio sam da je pesma spremna da podeli emocije sa publikom.

Da li je teško negovati modernu tamburašku muziku u jeku folka?

- Biću iskren, veoma je teško, bez obzira na to što nikada nije bilo više medija nego danas, teško je plasirati novu muziku i to ne samo u mom žanru, a o finansijskoj opravdanosti neću ni da pričam. Društvene mreže su moćne ali troše jako puno vremena, a dan ima samo 24 sata, sa druge strane, plaćati lajkove i preglede je besmisleno i neiskreno. Prilično sam razočaran u većinu radio-stanica jer sam radio uvek voleo da slušam i čekam kojom će me sledećom pesmom muzički urednik iznenaditi. Danas je većina radio-stanica kao da se zaglavio jedan MP3 CD.

Kakve ste sve zanimljive priče doživeli u vašoj omiljenoj društvenoj mreži - kafani?

- Ima ih prilično, samo je pitanje šta je prigodno ovim povodom. Moram da priznam da me je period pandemije prilično odvikao od kafane tako da nisam više onaj stari „dugosedelac“, sve više stihova moram da izvlačim iz sećanja. Sreća što toga ima dovoljno. I kafane su evoluirale i sve više postaju mesta za prikazivanje i slikanje za Instagram nego za druženje i toplu ljudsku interakciju. Svako ne pristajem na dostave i hranu iz stiropora, još me ima po nekim lokacijama gde se lepo druži.

Koje sve projekte priprema Đorđe Čavić u budućnosti?

- Dugo nisam napravio klasičan studijski album i krajnje vreme je da se to desi ove godine ali to mora biti zaista jedna logička celina. Dakle, pregovaram sa nekoliko tamburaških orkestara i planiram album koji će pored mnogih pesama koje sam izvodio na festivalima uključiti i neke nove neobjavljene pesme ali i neke klasike tamburaške muzike koje želim da osvežim. Možda zalutam i u neke druge žanrove ako mi se sklope kockice jer za mene muzika nema granica. Takođe nastavljam da pišem pesme i za druge izvođače, kompozitori su uvek manje medijski eksponirani ali bez novih kompozicija nema ni razvoja muzike.

Kako slavite Uskrs i koji vas mirisi, ukusi i muzika vežu za ovaj praznik?

- Kada su u pitanju Uskrs i Božić, tu nikada nema dileme, isključivo u krugu porodice kako je kod nas običaj. Nikada nisam prihvatao angažovanja na nekim kolektivnim proslavama, to se kosi sa mojim vaspitanjem i običajima u mojoj porodici. Izuzetak sam napravio samo nekoliko puta kada sam prihvatio poziv od javnog servisa RTS za učešće u živom programu koji je trajao po osam sati, gde smo radost Uskrsa podelili sa velikim auditorijumom. Prvi dan obavezno kod roditelja u Titel, a drugi dan su dozvoljene male improvizacije i druženja sa bliskim prijateljima. Žuta supa sa ručno pravljenim rezancima je kod nas, pored svega opšte poznatog, nešto što mi uvek miriše uz slike okupljene porodice i šarene trpeze. Muzika koja mi je uvek na prvom mestu sada ide u drugi plan.

Snežana Milanović

Foto: RTS/Gordan Jović i Nikola Ristić