Kafana je moja omiljena društvena mreža

„U kafanu neću više priviriti ja, od ponedeljka, od ponedeljka, fitnes, wellnes, slana soba, whirelles i spa, od ponedeljka, od ponedeljka“, nižu se svima dobro poznata obećanja u pesmi „Bećarski ponedeljak”, koja je autoru i izvođaču Đorđu Čaviću donela prvo mesto na „Zlatnoj tamburici” 2015, kao i prestižan epitet najlepše nove vojvođanske pesme. Hrabrost kompozitora, izvođača i multiinstrumentaliste Đorđa Čavića da izađe iz okvira tradicionalnih vojvođanskih tema, poput tamburaša, vranih konja, pustih snova i nesrećnih ljubavi, isplatila se i donela mu, kako sam kaže, neočekivanu nagradu.

- Nisam razmišljao o nagradi i prvo mesto me je iznenadilo, naravno prijatno. Zadovoljstvo je pevati uz Veliki tamburaški orkestar Radio-televizije Vojvodine i to mi je prvi motiv kada je u pitanju „Zlatna tamburica”. Svakako nagrada me inspiriše da nastavim sa autorskim radom. Prava pobeda za autora je kada pesma nastavi da živi i kada polako počne da ulazi u narod što se dešava sa nekim mojim pesmama koje i bez agresivne reklame počinju da se traže i publici se dopadaju. To je slučaj sa pesmama „Deronjački štim”, „Lepa Novosađanka” i „U mom zagrljaju” koji izvodi tamburaški sastav „La Banda”. Ispred mene je puno posla jer imam dosta pesama koje planiram da snimim sa vrhunskim tamburašima, a za to treba velika organizacija i priprema jer želim da dobijem produkciju na visokom nivou.

Pobednička pesma „Bećarski ponedeljak” ima zanimljiv tekst u kome obećavate da ćete se okanuti kafane i početi zdrav život, šta je bila inspiracija da napravite otklon od uobičajenih vojvođanskih tema, poput salaša, Dunava i nesrećne ljubavi?

Tekst je spontano napisan u kafani, naravno, dok sam slušao moje prijatelje iz TO „Romansa”, kako sviraju lepe Vojvođanske instrumentale na tamburama, i pokušavao da pijem limunadu. Tamburaši se raštrkali po sali i napravili „surround” a meni nešto odjednom postalo lepo i ispunio me neki unutrašnji osmeh koji je prepoznao i konobar. Trebalo mu je 10 sekundi da me ubedi da pređem na vino, a gde je vino stiže i meze, naravno. Opet je lep trenutak u kafani pobedio moj labilni karakter, ali je trenutak bio toliko lep da je zaslužio da pobedi, a ja čvrsto obećam sebi da ću „od ponedeljka” okrenuti novi list. Još uvek čekam da dođe taj ponedeljak. Konobar me zna, donosi papir i olovku, stavlja mi na crveno-beli karirani stoljnjak i pesma ide sama od sebe. To su za mene najlepši trenuci kada se pesma rađa, a kada se snimi i završi, prosto mi je žao što je sve gotovo. Danas smo bombardovani raznim zdravim načinima života i naravno sve mora da ima strani naziv da bi zvučalo moderno kao i obavezne namirnice sa drugog kraja planete koje su baš nezamenljive u ishrani.  Malo mi to smeta, ali se ne jedim puno, više mi je smešno. Pesmu sam ubrzo počeo da pevušim prijateljima uz klavir i reakcije su bile veoma različite ali osmeh nikom nije izostao kada je slušao. Prvo sam hteo da se zove „karakterna pesma” ali sam joj ipak na kraju dao ime „Bećarski ponedeljak”. Polako se grade novi salaši po Vojvodini i to me raduje, u nesrećne ljubavi ne verujem, a Dunav mi nikud neće pobeći... Trenutno bi bilo neiskreno i čisto zanatlijski kada bih pisao o tome, a optimista sam po prirodi i živim u sadašnjosti.

Bećar nikako da dočeka taj ponedeljak i da se uklopi u savremene tendencije, ali zato se muzika menja. Kako danas izgleda ta nova vojvođanska pesma?

Kao što su bećari doživeli evoluciju tako mislim da je prirodno da se i vojvođanska pesma menja ali naravno ne da robuje trendovima. Ono što trenutno radim je snimanje tradicionalnih tamburaških instrumenata savremenom studijskom tehnikom kako bih dobio moderne i kvalitetne snimke. Treba negovati tradiciju ali i pokušavati nešto novo jer samo tako muzika može da napreduje. Odličan je primer „Tamburica fest”, koji je tamburaše postavio na veliku scenu i koji je za kratko vreme unapredio tamburašku muziku u celom regionu. Drago mi je da sam od početka deo tog tima i da sam napisao himnu „Tamburica festa”. Ono što svakako nedostaje, to je veća medijska zastupljenost tamburaške muzike.

Koji je vaš omiljen bećarac? Šta svirate za svoju dušu?

Omiljeni bećarac mi je moj „Bećarski ponedeljak”, a za svoju dušu pravim nove pesme bez tendencija da se uklopim u bilo koji žanr i to mi se trenutno sviđa. Volim puno žanrova a i one koje manje volim trudim se da razumem i da saslušam. Ono što ne volim su svakako pesme koje se prave „na silu”, kojih je na žalost puno u svim žanrovima i koje svoj besmisao postojanja nadoknađuju medijskim bombardovanjem.

Imate pesmu „Kafanski maratonci”, koja je to tajna magija kafane koja privlači ljude da tamo provode noći i dane?

Pesmu „kafanski maratonci” sam napisao na poziv festivala „Lira” u Beogradu i završio je u jako kratkom roku sa svojim prijateljem aranžerom gospodinom Goranom Vorgićem. Pripremam  uskoro i tamburašku verziju ove pesme. Ja sam kafanski maratonac i kafana je moja omiljena društvena mreža. Kafana pruža ono što nam svima danas nedostaje, nezamenljivi kontakt oči u oči i pravu anti-stres terapiju kada se okružite sa ljudima koji vam prijaju. Zalažem se za zabranu mobilnih telefona u kafanama.

Spremate zanimljivu  pesmu „Jebeurre tango”…

Nedavno sam imao žanrovski izlet i snimio sam veoma kontroverznu kompoziciju Jebeurre tango (Džiber Tango), koja je kombinacija tanga milonga, svinga sa dodacima našeg balkanskog senzibiliteta. Pesma je kompletno snimljena sa živim instrumentima, a imao sam sreću da okupim vrsne muzičare i za jedan dan snimanja kod moga prijatelja Peđe Pejića, u studiju Do Re Mi i dobili smo vrhunsku pesmu. Kontrabas je svirao Ervin Malina, perkusije Uroš Šećerov, a klavir Vidan Stolić. Takođe, bila mi je čast da ugostim jednog od najboljih svetskih harmonikaša gospodina Lelo Nika, koji je za ovu priliku doputovao iz Danske. Radnja pesme je dan posle kafanskog maratonisanja i ja se nadam da ću je završiti do prvog januara.

Nedavno ste imali koncert u studiju M, gde ste izveli obrade pop hitova uz tamburaše, kao i nastup na Zeppelinu, da li nas očekuje još takvih koncerata?

Prvi je na redu veliki novogodišnji koncert u Bečeju, 28. decembra,  koji pripremam sa Velikim tamburaškim orkestrom RTV i na kome ću pevati deo programa letos izvedenog na Zeppelinu, povodom održavanja svetskog dana muzike. To su obrade popularnih jugoslovenskih pop kompozicija prilagođene tamburaškom orkestru. Gost na koncertu mi je dr Agota Vitkai Kučera, pa ćemo program obogatiti klasičnim numerama i naravno tradicionalnim pesmama. Drugi koncert koji pripremam, u okviru radijske emisije „M-ključ”, zakazan je za 22. mart, ali su pripreme uveliko u toku. Obradićemo strane kompozicije različitih žanrova u kombinaciji s mojim novim autorskim pesmama. Raduje me da za ovu koncepciju koncerta postoji interesovanje u celom regionu i da se već pregovara za koncert u mom rodnom Titelu i još nekim mestima. Posebno sam ponosan na koncert povodom Svetskog dana muzike na brodu Zepellin koji će RTV emitovati u toku novogodišnjih praznika.

Snežana Milanović