PROFESOR ISTORIJE NA TAJNOM ZADATKU „Dedamrazovanje” nije teško

Pa iako ima tek 35 godina, autentičnosti mu ne manjka, zbog čega se njegove priče sa porukom – o drugarstvu, sreći, ljubavi i pažnji – prate netremice.

U tome mu je mnogo pomogao posao dečjeg animatora, koji je radio sedam godina i za to vreme uspešno učestvovao u više od hiljadu rođendanskih proslava. A ponudu za njega dobio je sasvim slučajno. Budući da mu pedagogija nije strana, a da je uhlebiti se u struci bilo ravno naučnoj fantastici, oberučke ju je prihvatio, batalivši dotadašnje selidbeno fizikalisanje. Pozitivna energija, nasmejani ljudi, graja dece, vesela muzika i igre privukli su ga na prvi pogled, te je ho-ruk rado zamenio za ho-ho-ho.

– Posao Deda Mraza nije uopšte težak, naprotiv, ispunjava i uveseljava. U svakom od nas postoji dete, ali, nažalost, mnogi se s vremenom otuđe i postanu previše ozbiljni. U današnje vreme bitno je razvući osmeh, a još važnije izmamiti osmeh kod drugih – zaključuje.

Osim glume, vežbi dikcije i pokreta, ali i prepuštanja igri, kojima se „kali” lik, strpljenje i razumevanje dečjeg sveta ključni su za ovaj poziv, tvrdi Slobodan. U spontanom razgovoru s najmlađima štošta može da se nauči, pa i da se promeni vizura.

– Dečaci najčešće žele da postanu đubretari (Vau, voze se kao na filmu), vatrogasci (Da spasavamo bake i mačke) ili policajci (Da sirenom kažemo da smo glavni u gradu). Devojčice maštaju o ulozi mame, jer je to, po njima, prilika da se šminkaju i lepo oblače, ili pak o ulozi učiteljice, i zbog pameti i zbog dopadljive frizure – nabraja uz osmeh. – Nedoumicu kako je nastala Zemlja razrešio je njihov odgovor: „Sigurno na nekoj kreativnoj radionici”, a na moje pitanje zašto ljudi idu na posao, usledilo je objašnjenje: „Da im ne bi bilo dosadno”.

Najčešće želje najmlađih su krajnje iskrene, a nekad i emotivne: da neko ozdravi, da izađe iz bolnice, da dobiju novog psa ili da lopov vrati bicikl njemu i seki, a ima i smešnih, priznaje Slobodan. Pa iako Deda Mrazu nisu potrebni pokloni pored punog srca i razdraganih lica, i on dobije ponešto.

– Pre neki dan, jedan mališan poželeo mi je da odem na trening i „smršam stomak”, a kad sam ga pitao gde bih mogao da vežbam, rekao mi je da na keju ima teretana koja se ne plaća – kaže s osmehom.

Dakle, iako su rumeni obraščići i pozamašan trbuh sinonimi za dobroćudnog bradonju sa yakom punim poklona, izgleda da će s novim trendovima o zdravom životu i on morati da menja imiy.

Slađana Milačić

Foto: Privatna arhiva