okoTVoko: Peglanje programa u mesecu limburgu

Kako se ističe u obrazloženju, u emisiji "Zadruga" prikazane su scene nasilja dok je u emisiji "Amidži šou" prikazan erotski sadržaj u nedozvoljenom terminu, kao i sadržaj u kome je prikazano neprikladno izvođenje nacionalne himne, čime su povređene odredbe Zakona o elektronskim medijima, Pravilnika o zaštiti dostojanstva ličnosti i Pravilnika o zaštiti prava maloletnika.

Ovakav postupak REM-a dovoljno je začudan, kad se uzme u obzir da su poslednji put izrekli neku kaznu polovinom marta, i to TV Pančevo, a naročito ako se zna da su među REM-ovim merama isključivo opomene i upozorenja. S jedne strane, deluje da pokrenuti postupak protiv TV Pink znači da je REM rešio da napravi reda na medijskom neb. Ipak, kad se uzme u obzira da su kazne, ako do njih i dođe, uglavnom novčane, bez negativnih poena ili, ne daj bože, pretnji ukidanjem dozvole za nacionalno emitovanje, ovakva reakcija REM-a više je znak da su rijaliti magovi ozbiljno pomerili sve granice ludila pred kamerama i da ih za pravila i propisi zabole Imaginarijum.

I dok se javnost neko vreme zgražavala nad spomenutim neprikladnim izvođenjem nacionalne himne, u senci tog kratkotrajnog skandala – jer, brzo su ga zatrpale druge rijaliti pošasti – ostala je priča o prikazivanju scena nasilja.  O neprikladnosti erotskog sadržaja moglo bi se još i diskutovati, dok je emitovanje scene u kojoj učesnik rijalitija udara učesnicu, ne samo u suprotnosti s Pravilnikom o zaštiti dostojanstva ličnosti i Pravilnikom o zaštiti prava maloletnika, već i sa Nacionalnom strategijom za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i drugim važnim aktima kojima se štite prava dece na normalan rast i razvoj. A scena udaranja bilo kojeg ljudskog bića, naročito slabijeg, poprilično utiče na formiranje ličnosti deteta koje to posmatra. A sve to nam je omogućila TV Pink, emitujući rijaliti bukvalno u celodnevnoj verziji.

Činjenica da je javnost na kratko uspela da se izbori s rijaliti programom, traživši svojevremeno da se makar program emituje s minimum dva minuta kašnjenja, kako bi se na vreme isključili mikrofoni kad učesnici krenu da psuju, nije mnogo pomogla u „peglanju“ programa i njegovom prilagođavanju zakonima koji nastoje da zaštite osetljive društvene grupe. Emitovanje tuče, svađe, psovki, vređanja šalje deci poruku da je takva vrsta ponašanja ne samo prihvatljiva – jer se emituje na „velikoj“ televizije, nego čak i poželjna – jer su akteri obasuti pažnjom javnosti, a s tom pažnjom stiže i popularnost i novac.

I ne, nije za utehu preporuka psihologa da roditelji treba da povedu računa o sadržaju koji gledaju njihova deca. Sve se to, zahvaljujući mobilnim telefonima i društvenim mrežama koje šire „najsočnije“ inserte, odavno otelo kontroli. Problem se seče tamo gde je nastao, i krajnje je vreme da se ozbiljno pozabavimo mestom ove vrste programa na televiziji s nacionalnom, javnom frekvencijom. Njoj je odavno mesto na nekoj „pej TV“ platformi, kao i svuda u svetu koji toliko težimo da dostignemo. Ali, to bi ujedno značilo da vlasnici televizija koje emituju ovaj sadržaj moraju da se odreknu velikog dela zarade. A to će se desiti, pa, kad Imaginarijum zađe u limburg mesec. Ne pre.

Ivana Radoičić